Силмарили — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
Силмариле је направио [[Феанор]], син Узвишеног краља [[Вилењаци (Толкин)|Вилењака]] [[Финве]]а. Феанор је у историји [[Арда (Толкин)|Арде]] остао упамћен као највећи вилењачки занатлија и један од највећих Нолдора. Силмарили су изазивали дивљење, а њихов творац их је обожавао као највеће богатство. Чувани су у ризници унутар [[Валинор]]а, земље [[Валари|Валара]], где су Вилењаци боравили.
 
[[Моргот|Мелкор]], касније назван Моргот, Мрачни Господар и непријатељ Валара, желео је да поседује Силмариле, те је почео да кује планове о томе како да их се домогне. Он је напао Валинор заједно са пауколиким демоном [[Унголијант]]ом, уништио Два Дрвета, убио Узвишеног краља Финвеа у украо драгуље. Затим је побегао у своју тврђаву у [[Средња земља|Средњој Земљиземљи]], где их је уградио у своју гвоздену круну. Иако су Силмарили били тежак терет за Морготово зло, никада се није одвајао од њих.
 
Морготов поступак изазвао је гнев Феанора, који је одлучио да га прати у Средњу Земљуземљу и поврати своје драгуље. Заједно са својим синовима заклео се да ће прогонити свакога ко му их украде или га онемогући да дође до њих. Заједно са њим су кренули многи [[Нолдори]], пошто их је Моргот навео да замрзе Валаре и помисле да су заробљеници у Валинору. Феанор је починио родоубијање на путу до Средње Земљеземље, када се супротставио [[Телери]]ма који нису хтели да им уступе своје бродове. Тако је навукао проклетство на читав свој род. Међутим, убрзо после доласка у Средњу Земљуземљу убили су га Морготови [[Мајари (Арда)#Балрози|Балрози]], и он је своју мисију проследио синовима. Почели су ратови између Моргота и Вилењака, који се нису завршили до краја првог раздобља.
 
Један Силмарил из Морготове круне успели су да поврате [[Људи (Толкин)|Човек]] [[Берен]] и Вилењакиња [[Лутијена Тинувијела]]. Они у желели да се венчају, али се њен отац [[Тингол]], краљ [[Дорија]]та, супротставио томе и задао Берену немогућ услов — да му донесе драгуљ из Морготове тврђаве. Међутим, Лутијена је бацила читаву непријатељеву војску, укључујући и њега самог, у зачарани сан и Берен је успео ножем да извади један Силмарил из круне. Након тога му је демонски вук [[Мањи ликови у Силмарилиону#Кархарот|Кархарот]] одгризао руку у којој се налазио драгуљ, али је убрзо угинуо јер му је Силмарил спржио утробу. Тада је предат Тинголу, који је коначно одобрио брак Берена и Лутијене.
 
Тингол је желео да угради Силмарил у патуљачку огрлицу Наугламир, те је позвао Патуљке у свој двор да то ураде. Међутим, Патуљци су сами пожелели да поседују драгуљ, а након што их је Тингол увредио, убили су га и полушали да побегну, али су их војници Доријата спречили у томе. Касније је Силмарил припао Тинголовом наследнику [[Диор (Силмарилион)|ДиорДиору]]у, сину Берена и Лутијене. У то време су Доријат напали Феанорови синови, захтевајући свој драгуљ. Диор је убијен, а његова ћерка [[Елвинга]] је преузела Силмарил и настанила се крај ушћа реке [[Сирион]].
 
Елвинга се касније удала за [[Еарендил]]а, потомка краља [[Тургон]]а од [[Гондолин]]а. Када је Еарендил отпловио за Валинор да тражи помоћ Валара у борби са Морготом, ушће Сириона су напали преостали Феанорови синови, али ни овог пута нису стигли до драгуља, јер је Елвингу Вала Улмо претворио у птицу и она је стигла свог мужа на његовом броду. Након њиховог доласка у Валинор, Еарендил је претворен у небеског морнара и Силмарилион је сијао као звезда на небу. Валари су се придружили рату против Моргота, и након његовог пораза, [[Маидрос]] и [[Маглор]], једнина двојица преостала сина Феанора, су поново захтевали два преостала дргуља. Како им је гласник Валара [[Мајари (Арда)#Еонве|Еонве]] рекао да је њихова заклетва поништена због лоших дела које су починили, ушуњали су се у његов логор и украли Силмариле. Ипак, обојицу су их пекли због злодела које су починили, те се Маидрос бацио у утробу земље, где је завршио и његов драгуљ, а Маглор је свој бацио у море.