Парк природе Лоњско поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Zone alluvial lonjsko polje.jpg|мини|250п|Алувијална поплава, Лоњско поље]]
'''Парк природе Лоњско поље''', површине 50.650 [[ha]] је заштићено мочварно подручје у [[Хрватска|Хрватској]] између градова [[Сисак|Сиска]] и [[Стара Градишка|Старе Градишке]] које се налази у [[алувијална раван|алувијалној равни]] реке [[Сава|Саве]] и њене притоке [[Лоња|Лоње]] која пре ушћа у Саву тече паралелно са њом и одваја се у два рукавца (Стара Лоња и Требеж). Парк природе чине три поља: Лољско, Мокро и Поганово. Лоњско поље је уписано на листу [[Рамсарска конвенција|Рамсарских подручја]] 3. фебруара 1993. године. Парк природе Лоњско поље је 1. фебруара 2005. године предложен за упис на листу [[Светска баштина|Светске баштине]] као мешовито природно и културно добро<ref>[http://whc.unesco.org/en/tentativelists/2012/ Lonjsko Polje Nature Park], прелиминарна лиса Светске баштине UNESCO-a преузето 11. јануара 2014.</ref>.
[[Датотека:Lonjsko Polje.JPG|мини|250п|Лоњско поље]]
[[Датотека:Konji (Lonjsko Polje).jpg|мини|250п|Коњи у парку природе Лоњско поље]]
Лоњско поље је уписано на листу [[Рамсарска конвенција|Рамсарских подручја]] 3. фебруара 1993. године. Парк природе Лоњско поље је 1. фебруара 2005. године предложен за упис на Листу светске баштине као мешовито природно и културно добро<ref>[http://whc.unesco.org/en/tentativelists/2012/ Lonjsko Polje Nature Park], прелиминарна лиса Светске баштине UNESCO-a преузето 11. јануара 2014.</ref>.
 
==Природне одлике==
Најзначајнији еколошки елемент у Парку природе Лоњско поље су [[поплава|поплаве]] које се могу догодити у било које доба године, због специфичног просторног распореда Саве и њених притокаводотокова. Водни таласи су често велики и Паркпарк природе Лоњско поље има врло важну улогу за одбранеодбрану од поплава у подручју на коме се налази. У овом микрорељефу настаје мозаик различитих станишта типичних за поплављена подручја као што су влажне [[шуме]], [[травњак|травњаци]], [[ливада|ливаде]], разне врсте [[Мочвара|мочварнихмочварна станишта]], али и [[јарак|јарци]]а и [[канал]]аи, као резултат дугогодишњег људског утицаја. Подручје парка од око 12.000 хектара пашњака користи се за испашу с великом концентрацијом аутохтоних врста (коњ - хрватски посавац, славонско-сремско сиво говедо, туропољска свиња).
 
Три орнитолошка резервата Крапје Ђол, Ракита и Дражиблато су допринела да ово подручје буде проглашено од изузетног значаја за птице -{''(Important Birds Area - IBA)''}- у складу са Директивом о птицама ЕУ. Између осталих овде се налазе следеће врсте птица: [[бела рода]], [[чапља]] кашикара, [[орао белорепан]] -{''(Haliaeetus albicilla)''}-, [[дивља патка]], [[обични мишар]] -{''(Buteo buteo)''}-, [[прдавац]] -{''(Crex crex)''}-, [[мали вранац]] -{''(Phalacrocorax pygmaeus)''}-, као и угрожене врсте: [[степски соко]] -{''(Falco cherrug)''}-, [[патка њорка]] -{''(Aythya nyroca)''}- и др. У парку природе се налази и село [[Чигоч]] у ком већина кућа има „своје” гнездо рода, због чега је 1994. године проглашено за „европско село рода”<ref>[http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/389924/Upoznajte-Cigoc-Jedino-evropsko-selo-sa-vise-roda-nego-ljudi Чигоч - европско село рода], Блиц 25. јуна 2013.</ref>.