Анизакијаза — разлика између измена

'''Анизакијаза''' представља [[болест|обољење]] које настаје инфестацијом [[ваљкасти црви|ваљкастог црва]] из рода -{Anisakis}-, при конзумирању сирове морске [[риба|рибе]]. Најчешће се јавља у [[Холандија|Холандији]], [[Јапан]]у, [[ЦентралнаСредња Америка|Централној Америци]] и [[Скандинавија|Скандинавији]].<ref name="stetoskop">{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/zarazne-bolesti/anizakijaza.html |title=Анизакијаза |accessdate= 26. 12. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Болест је први пут забележена [[1955]]. године у [[Холандија|Холандији]] и првобитно је названа ''болест харингиног црва'' ({{јез-енг|herring worm disease}}), јер је [[паразит]] пронађен у [[харингахаринге|харинги]]. Касније је откривен и код великог броја других морских риба (као што су [[скуша]], [[ослић]], [[гира]], [[арбун]], [[шкарпина]], [[шњур]], [[уготица]]), а такође и код слатководних риба попут [[атлантски лосос|лососа]]а.<ref name="nam">{{Cite web |url=http://www.vet.bg.ac.rs/~namirnice/teme_hn_paraziti_riba.htm |title=Паразити риба |accessdate= 26. 12. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Паразити [[рибе|риба]] се често везују за одређено географско подручје што је последица адаптације на правог и прелазног домаћина и специфичне услове животне средине. Примарни домаћини ваљкастих црва су [[делфин]]и и [[фока|фоке]], који изметом избацују јајашца из којих се потом развијају ларве. [[Човек]] се инфестира конзумирањем сирове или недовољно термички обрађене морске рибе, и то најчешће [[харингахаринге|харинги]] и [[лигње|лигњи]].<ref name="stetoskop"/>

[[Дијагностика|Дијагноза]] се поставља на основу [[анамнеза (медицина)|анамнезе]], клиничке слике, прегледа столице, крвне слике, серолошких тестова, ендоскопије итд. [[Терапија]] подразумева уклањање узрочника помоћу гастроскопије или оперативног захвата.

Заштита здравља људи од [[инфекција|инфекције]] паразитима из меса риба и других водених организама заснива се на контроли присуства паразита и њихових развојних облика у месу риба, и инактивацији истих. У ту сврху користе се различити поступци (адспекција, просветљавање, дигестија, микроскопске технике, молекуларне технике, имунолошки поступци и др).<ref name="nam"/>