Википедија

Устрелина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м GifTagger је заменио датотеку EnergyRangeComparison460WbyMag.gif са EnergyRangeComparison460WbyMag.png. Разлог: Replacing GIF by exact PNG duplicate..
Ред 14:
| MeshID = D014947
}}
'''[[Устрелина]], стрелна рана''' ({{јез-лат| v. sclopetarium}}) је [[рана]] која захвата [[кожа|кожу]] [[слузокожа|слузокожу]] и дубље слојеве ткива у различитом степену а нанесана је дејством пројектила испаљених из ручног [[ватрено оружје|ватреног оружја]] или експлозивних парчади. У устрелине у ширем смислу убрајају се и [[ране]] настале приликом разних врста [[експлозија]] <ref name="Ћерамилац">Ћерамилац А. ''Патологија механичких повреда, судскомедицински значај.'' Медицинска књига Београд-Заагреб, 1973 стр. 15-34</ref>. Настанак устрелине објашњава се дејством велике кинетичке [[енергија|енергије]] [[пројектил]]а који разара [[Ткиво (биологија)|ткиво]] помоћу компримираног [[ваздух]]а испред себе и [[вакуум]]а који следи након продора пројектила у [[ткиво]]. Устрелине су различитог облика, од тачксатог до звездастог, раличите величине и дубине продирања у тело. Њихов изглед зависи од врсте [[оружје|оружја]], врсте [[барут]]а, облика састава и величине пројектила или експлозивних парчади, одстојања са кога је хитац испаљен, правца опаљења, [[брзина|брзине]] [[пројектил]]а у моменту продирања у [[Тело (човек)|тело]] и врсте погођеног [[ткива]]. <ref name="Nikolić">Nikolić D. ''Ratne povrede ekstremiteta'', U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod- Beograd 2001; 208-217.</ref>.
== Етиологија ==
Ред 32:
 
Пројектили за [[ловачка пушка|ловачке пушке]] садрже оловну [[сачмарица|сачму]] различите величине.
{| alignstyle="centermargin:auto;"
|+ '''Муниција, пројектили ручног оружја и фрагменти експлозивних средстава'''
!<center>Пушчана муниција !!<center>Зрна!!<center> Ловачка сачма !!<center>Фрагменти експоз. средстава !!
|- valign="top"
|[[Датотека:Cartridge Sample 2.jpg|320п]]
|[[Датотека:792jack4.JPG|145п]]
Ред 73:
 
== Механизам настанка устрелне ране ==
Проласком кроз [[ткиво]], пројектил преноси део своје кинетичке енергије на околину. Ударни талас,
генерисан кинетичком енергијом, одбацује [[ткива]] у свим правцима око пројектила. На овај начин настаје тзв., „привремена шупљина“ устрелине. Она код пројектила велике кинетичке енергије може бити и 30 до 40 пута већа од њега. У шупљини се ствара позитиван ваздушни притисак који достиже и до 100 атмосфера. Време трајања шупљине је неколико милисекунди. Због цикличног трансфера кинетичке енергије на околна ткива једна од особина ове шупљине су и њене пулзације. Постепеним губитком кинетичке енергије зрна долази и до постепеног престајања пулсација. Значај пулсација „привремене шупљине“ је што наизменичним променама позитивног и негативног притиска у њој долази до усисавања ваздуха и околног страног материјала у рану. Овим се и објашњава примарна контаминација устрелиних рана полиморфном флором. Ово и чини суштинску разлику у начину контаминације између стрелних повреда и мирнодопских отворених повреда или прелома. Овакав начин контаминације полиморфном флором је од есенцијалног утицаја на основне принципе хируршког лечења. На степен коштаних и мекоткивних деструкције и карактеристике устрелине утичу <ref name="Nikolić"/>:
 
Ред 91:
'''1.1. Кинетичка енергија пројектила'''
 
Ефекти дејства пројектила на ткива и обим разарања првенствено зависе од величине његове [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]], дужине и облика путање зрна, облика и стабилности зрна, упадног [[Угао|угла]] и удаљености тела од [[оружје|оружја]] <ref name="Jovanović"/> <ref>Ezz A.E.: ''Medical Knowledge-An Important Factor in Disarmament Negotiations and Increased International Cooperation.'' J Trauma 28 (1): 1- 4; 1988.</ref>. Основни фактор који утиче на квантитет и квалитет обима разарања живих [[ткива]] је [[кинетичка енергија]] зрна <ref name="grosswildjagd"/>. Велика кинетичка енергија омогућава пројектилу не само да се пробија на путу напред већ и да протреса [[ткиво]] и околину. Она се са практичног аспекта изражава [[брзина|брзину]] [[пројектил]]а израженом бројем [[метар]]а у секунди. Сви пројектили са брзином већом од 750 до 800 м/сек. имају велику кинетичку енергију. Ефекат дејства пројектила на [[ткиво]] зависи од количине [[енергија|енергије]] која се у моменту продирања пројектила предаје ткивима. Количина те енергије директно је пропорционална [[маса|маси]] пројектила и квадрату [[брзина|брзине]] (m v<sup>2</sup>) <ref name="Jovanović">Jovanović Ž.: ''Lečenje strelnih preloma u opštenarodnom odbrambenom ratu.'' Disertacija. Vojnomedicinska akademija Beograd 1980 godine</ref> <ref name="Piščević">Piščević S., Đuknić M., Arneri V.: ''Ratne povrede,'' U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1980; 49-69</ref>.
 
Ротација пројектила велике кинетичке енергије повећава његово трење при паролазу кроз ткива, при чему ткива бивају ишчупана и понета до извесне даљине. Оваквим начинима деловања [[ткива]] се се озлеђују на већем простору од величине самог перојектила.
Ред 103:
 
Фрагменти експлозивних средстава (мине, ручне бомбе, касетне бомбе итд) имају велику кинетичку енергију у близини места експлозије и могу нанети различите врсте повреда поред устрелина ([[бласт повреде]], [[опекотине]] од [[пламен]]а и корозивних хемикалија-изједине, и тровања [[гас]]овима). Устрелина фрагментима у принципу настаје од ситних металних и чврстих фрагмената. Почетна брзина ових фрагманта може бити и до 3.000 м/сек. Са квадратом растојања, њихова кинетичка енергија нагло пада <ref name="grosswildjagd">{{cite web|title=Penetration Index and Energy|url=http://www.grosswildjagd.de/penetr2.htm|work=GrossWildJagd - Big Game Hunting|accessdate=20.8. 2010}}</ref>.
{| alignstyle="centermargin:auto;"
|+
!<center>Устрелина колена<br />нанета сачмом !!<center>Устрелина грудног коша<br />са зрном у срцу!!<center>Устрелина рамена<br />нанета сачмом
|- valign="top"
|[[Датотека:Shotgun wound-xray.JPG|170п]]
|[[Датотека:Bullet in heart.jpg|195п]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Устрелина”