'''Антиген''' је супстанца способна да реагује са [[антителаантитело|антителима]], мада не мора да изазива стварање [[антитело|антитела]]. Антигени који изазивају стварање [[антитело|антитела]] у организму називају се још и '''имуногени'''.<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref>
То су [[протеинипротеин]]и (липопротеини, гликопротеини, нуклеопротеини) или [[полисахариди]] велике молекулске масе (изнад 8000). Имуногеност зависи од великог броја фактора: од правилног понављања структурних група (епитопа) на површини великих молекула; од структуре (састава) антигена; од физичког стања (најјачи имуногени су антигени у облику честица); метаболизма антигена итд.
Антигени су основа стеченог [[имунитет|имунитета]], јер се он развија тек након иницијалног уласка разних [[Mikroorganizam|микроорганизама]], [[токсиниотров|токсина]] и других страних тела у организам.<ref name="MandelInfectiousDiseases">{{Mandell_InfectiousDiseases5th}}</ref> Механизам помоћу којег тело препознаје ову иницијалну инвазију заснива се управо на присуству и препознавању антигена на тим молекулима. Као резултат јавља се имуни одговор.
Постоје и антигени мале молекулске масе (испод 8000) и називају се '''хаптени''' (непотпуни антигени). Они морају створити комплекс са ткивним [[протеинипротеин|беланчевинама]] (носачима), да би изазвали стварање [[антитело|антитела]] у организму. Међутим, касније и сами могу реаговати са [[антителаантитело|антителима]] и изазвати имуни одговор. Обично су то [[лековилек]]ови мале молекулске масе, хемијски састојци [[прашина|прашине]], разне индустријске хемикалије, токсини отровног бршљана и сл.
