Антоан Лавоазје — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Враћене измене 178.149.150.178 (разговор) на последњу измену корисника Drazetad)
м (Бот: исправљена преусмерења)
У најранијем периоду свог образовања, показао је велико интересовање за науку, првенствено [[Хемија|хемију]], [[Ботаника|ботанику]] и [[Астрономија|астрономију]] које је предано изучавао. Међутим, у складу са жељама своје породице, завршава права након чега бива примљен у адвокатску комору иако се правом, као адвокат, никада није активно бавио. Све Лавоазјеово образовање у великој мери је обележено идејама и идеалима француског [[Просветитељство|Просветитељства]].
 
Најраније доприносе науци дао је у [[Геологија|геологији]]. Први рад на пољу хемије потиче из [[1764|1764.]] Лавоазје је брзо напредовао, и већ са 25 година ([[1768|1768.]]) примљен је у француску Академију наука.
 
1771. године жени се 14-годишњом Маријом-Аном Полз ({{јез-фр|Marie-Anne Pierrette Paulze}}) која ће се показати као искрен сарадник и особа која је знатно доприносила његовом раду. Познато је да је за Лавоазјеа превела низ докумената са енглеског а због блиске сарадње између ово двоје, тешко је правично оценити колико су заиста значајни били доприноси госпође Лавоазје.
[[Датотека:David - Portrait of Monsieur Lavoisier and His Wife.jpg|мини|лево|200п|Портрет брачног пара Лавоазје]]
 
Веома рано, са 26 година, Лавоазје почиње да се бави политиком и економијом. Постаје члан приватног друштва коме је било поверено прикупљање [[Порез|пореза]] широм Француске. Залагао се и радио на реформи француског пореског и монетарног система, али и на стандардизацији свих мера и широкој употреби [[СИмеђународни систем јединица|метричког система]].
 
Нажалост, на врхунцу [[Француска револуција|Француске буржуаске револуције]], не препознавши Лавоазјеов реформистички рад и доприносе науци, научник бива означен издајником. На суђењу, упркос бројним апелима за његово помиловање, председник револуционарног суда одлучује да “Републици не требају ни научници ни хемичари; ток правде не може бити прекинут” ''(“La République n'a pas besoin de savants ni de chimistes ; le cours de la justice ne peut être suspendu.”'') и осуђује Лавоазјеа на смрт. Истог дана када је ухапшен и осуђен, бива и погубљен на гиљотини. [[Жозеф Луј Лагранж|Жозеф Лагранж]], познати италијанско-француски математичар и Лавоазјеов савременик је догађај најбоље сумирао реченицом: {{цитат|Требао им је само тренутак да одрубе ту главу, али ће Француској требати бар сто да би такву поново изродила}}
После нешто више од годину дана после погубљења, Француска влада је ослободила Лавоазјеа свих оптужби и признала да је био лажно оптужен. У [[Париз]]у је била подигнута његова биста за коју се касније испоставило да је урађена према глави једног Лавоазјеовог сарадника, а не самог Лавоазјеа. Будући да није било новца за преправке, статуа је остала таква до [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је претопљена. Нажалост, никада је није заменила друга.
 
Пре Лавоазјеових открића, наука је на све процесе сагоревања гледала кроз [[Флогистонска теорија|флогистонску теорију]]. Наиме, по овој застарелој теорији приликом сваког сагоревања материје ослобађа се специфична супстанца под именом флогистон.
 
Велики део Лавоазјеовог научног рада се концентрисао управо на проблем сагоревања. Лавоазје је био велики противник флогистонске теорије и током свог рада, кроз низ експеримената (углавном везаних за [[водоник]]) он је успешно показао да је сагоревање заправо [[Хемијска реакција|реакција]] [[Супстанцахемијска супстанца|супстанце]] са [[Кисеоник|кисеоником]] и тиме успешно оборио флогистонску теорију (мада ће и ова дефиниција [[Оксидацијаоксидо-редукција|оксидације]] касније бити проширена). Од тада је Лавоазјеово виђење сагоревања општеприхваћено. Важно је напоменути да је Лавоазје први именовао [[кисеоник]] као [[Хемијски елемент|елемент]] 1778. Такође је успешно показао и улогу кисеоника у рђању метала као и у биљном и животињском дисању; сви споменути процеси су суштински лагано сагоревање.
 
=== Закон одржања масе ===
Лавоазје је први изводио експерименте у којима је пажљиво мерио масе реактаната и производа реакције. Спаљујући фосфор (по неким изворима живу), Лавоазје је приметио да је производ реакције тежи од првобитне количине фосфора управо за масу утрошеног ваздуха. Овим је Лавоазје доказао да, иако супстанце у реакцији мењају свој облик, количина материје са једне и друге стране реакције увек остаје иста. Ово је довело до формулисања [[ЗаконZakon одржањаo масеodržanju mase|Закона одржања масе]] (који се често назива и Лавоазје-[[Михаил Васиљевич Ломоносов|Ломоносовљев]] закон јер су га ова два научника независно дали у, грубо речено, исто време) који је један од фундаменталних хемијских закона. Лавоазјеов рад је уједно први користио [[Стехиометрија|стехиометрију]], те се он сматра и њеним пиониром.
 
== Утицај на хемију ==
Доследност Лавоазјеових теорија и њихова верификација експерименталним путем у великој мери је допринела кредибилности његовог рада. Сумиравши све модерне теорије, одбацивши флогистон и прецизно дефинисавши неке од фундаменталних хемијских појмова, Лавоазје је саставио књигу која се сматра првим хемијским уџбеником (-{''Traité Élémentaire de Chimie''}- - ''Основни спис хемије'').
 
Лавоазје је први указао на могућност постојања [[Алотропијаалотропска модификација|алотропских модификација]] увидевши да је дијамант заправо кристални облик угљеника.
 
Захваљујући свему овоме Лавоазје је поставио темеље хемије као науке и њен развој окренуо у правом смеру. Управо због тога се Лавоазје несумњиво може сматрати оцем модерне хемије.
256.125

измена