Национални парк Козара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење|[[Планина|планину]]|[[Козара]]}}
{{Друго значење2|Козара}}
{{Заштићена област
| name = Национални парк Козара
Линија 4 ⟶ 6:
| image = Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg
| caption = Споменик жртвама [[Усташе|усташко]]-[[Фашизам|фашистичког]] [[Независна Држава Хрватска|терора]] на [[Мраковица|Мраковици]]
| location = {{застава|Република Српска}},<br/>{{застава|Босна и Херцеговина}}
| nearest_city = [[Приједор]]
| lat_degrees = 45
Линија 14 ⟶ 16:
| long_seconds = 30
| long_direction = E
| area = 3520 -{[[ha]]}-
| established = [[1967]]. године
| governing_body = [[Република Српска]]
}}
'''Национални парк
Површина Националног парка Козара је 3520 -{[[ha]]}-, проглашена је
Козара је планина динамичног рељефа чији висови не прелазе хиљаду
Умјерено-континентална клима, велики број сунчаних дана и питоми планински врхови - видиковци са којих се виде [[Градишка]], [[Приједор]], [[Козарска Дубица]] и остала околна мјеста, дају посебну вриједност овој планини. На подручју Националног парка налазе се извори већих потока и ријека (Мљечанице, Моштанице, Козарачке ријеке-Старенице) што НП Козару чини орохидрографским чвориштем истоимене планине. Централни дио Националног парка и планине Козаре заузима подручје Мраковице, на којем се простире неколико заравњених платоа висине од 700-800
Централни дио Парка заузима заравњени плато Мраковица (806 -{[[Метар|m]]}-). Остали значајни врхови су: Гола планина (876 -{m}-), Рудине (750 -{m}-) Јарчевица (740 -{m}-), Главуша (793 -{m}-), Бешића-пољана (784 -{m}-), Врновачка глава (719 -{m}-), Бенковац-Јуришина коса (705 -{m}-), Шупљиковац (652 -{m}-), Зечји камен (667 -{m}-), Козарачки камен (659 -{m}-).
Геоморфолошки посматрано територија парка је веома хетерогена и орографски јако изражена, што се посебно манифестовало специфичном вегетацијом и климатским промјенама. Тријарски кречњаци и доломити, у јужном подручју планине, на неким мјестима, граде типичне крашке облике рељефа, уз појаву гребена.
|