Национални парк Козара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
мНема описа измене
Ред 1:
{{Друго значење|[[Планина|планину]]|[[Козара]]}}
{{Друго значење2|Козара}}
{{Заштићена област
| name = Национални парк Козара
Линија 4 ⟶ 6:
| image = Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg
| caption = Споменик жртвама [[Усташе|усташко]]-[[Фашизам|фашистичког]] [[Независна Држава Хрватска|терора]] на [[Мраковица|Мраковици]]
| location = {{застава|Република Српска}},<br/>{{застава|Босна и Херцеговина}}
| location = {{РС}}
| nearest_city = [[Приједор]]
| lat_degrees = 45
Линија 14 ⟶ 16:
| long_seconds = 30
| long_direction = E
| area = 3520 -{[[ha]]}-
| established = [[1967]]. године
| governing_body = [[Република Српска]]
}}
'''Национални парк [[Козара]]''', у географском и геоморфолошком погледу захвата припанонско подручје унутрашњих [[Динариди|Динарида]] у [[Република Српска|Републици Српској]]. Посматрано географски обухвата простор од 44° 59' 00'' до 45° 3' 30'' сјеверне географске ширине и од 16° 51' 00'' до 16° 55' 00'' источне географске дужине по Гриничу.
 
Површина Националног парка Козара је 3520 -{[[ha]]}-, проглашена је Националним[[Национални парк|националним парком]] [[1967]]. с циљем заштите културно-историјских и природних вриједности [[Планина|планине]] [[Козара|Козаре]].
 
Козара је планина динамичног рељефа чији висови не прелазе хиљаду метара[[метар]]a [[Надморска висина|надморске висине]].
 
Умјерено-континентална клима, велики број сунчаних дана и питоми планински врхови - видиковци са којих се виде [[Градишка]], [[Приједор]], [[Козарска Дубица]] и остала околна мјеста, дају посебну вриједност овој планини. На подручју Националног парка налазе се извори већих потока и ријека (Мљечанице, Моштанице, Козарачке ријеке-Старенице) што НП Козару чини орохидрографским чвориштем истоимене планине. Централни дио Националног парка и планине Козаре заузима подручје Мраковице, на којем се простире неколико заравњених платоа висине од 700-800 метара-{[[Метар|m]]}-. То је заштићена зона (први степен заштите) у којој се изграђују, или су већ изграђени, туристички објекти.
 
Централни дио Парка заузима заравњени плато Мраковица (806 -{[[Метар|m]]}-). Остали значајни врхови су: Гола планина (876 -{m}-), Рудине (750 -{m}-) Јарчевица (740 -{m}-), Главуша (793 -{m}-), Бешића-пољана (784 -{m}-), Врновачка глава (719 -{m}-), Бенковац-Јуришина коса (705 -{m}-), Шупљиковац (652 -{m}-), Зечји камен (667 -{m}-), Козарачки камен (659 -{m}-).
 
Геоморфолошки посматрано територија парка је веома хетерогена и орографски јако изражена, што се посебно манифестовало специфичном вегетацијом и климатским промјенама. Тријарски кречњаци и доломити, у јужном подручју планине, на неким мјестима, граде типичне крашке облике рељефа, уз појаву гребена.