Фритигерн — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Фритигерн''' ({{јез-гот|Frithugarnis}}; не зна се тачно када је рођен, а умро је око 380. године) био је [[Визиготи|визиготски]] краљ између 369. и 380. године. Заузима значајно место међу вођама варварских племена који су утицали у паду [[Западно римско царство|Западног римског царства]].
 
Пре 376. године Фритигерн је био један од готскох поглавара северно од доњег Дунава. За превласт над главнином готске популације сукобљавао се са [[Атанарик|Атанариком]]. Најзад, уз помоћ римског цара [[Валенс|Валенса]] је поразио ривала и у знак захвалности, по традицији сачуваној код римских историчара 5. века (Сократ Схоластик, [[Созомен]] ...) примио је хришћанство у његовом [[Аријанство|аријанском]] виду.
Ред 7:
Године [[377]], [[Визиготи]] су тражили помоћ од цара због глади која је харала у то доба њиховим земљама. Римски намесници, [[Луципин]] и Максимијан, не само да нису помогли, него су допринели стварању непријатељског става Визигота према Римљанима. На крају, дошло је до сукоба, и Фритигерн је са својим људима за кратко време освојио целу суседну провинцију, [[Тракија|Тракију]], која је била много богатија од [[Мезија|Мезије]].
 
У првим сукобима са римском војском Фритигерн је умало избегао смрт код Марцијанопоља на Дунаву 377. године. Криза се наставила до 378. и [[9. август]]а Фритигерн се осветио за пораз који су Римљани нанели његовом народу у [[Битка код Ниша|Бици код Ниша]] ({{јез-лат|Naissus}}) 109 година раније, потукавши до ногу римске трупе у [[Битка код Хадријанопоља|бици код Хадријанопоља]]. По [[Амијан Марцелин|Амијану Марцелину]], Фритигерн је већ у периоду пре битке био један од најутицајнијих међу готским поглаварима.
 
Победа код Хадријаноппоља је ставила под визиготску контролу већи део [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], укључујући и [[Грчка|Грчку]]. Само мале области, као [[Атина]] и [[Константинопољ]], спасли су се од пљачке, делимично захваљујући томе што Фратигернова војска није имала одговарајућа оруђа, али и вештине, потребна за опсаде градова.
 
Фритигерн се у изворима помиње последњи пут у догађајима након ступања на престо новог источноримског цара [[Теодосије I|Теодосија I]] (јануар 379.). Борбе између Римљана и Гота су вођени са променљивом срећом, али је током 381. Теодосије изгледа присилио варваре да се населе у Тракији. Фритигерн је највероватније преминуо пре 381. пошто се као најутицајнији готски владар, који је 11. јануара 382. скопио мир са царем, спомиње његов стари ривал Атанарик.
Фритигерн је наставио да односи победе над Римљанима током следећих година због чега су га скоро сви Готи настањени на територији [[Римско царство|Римског царства]] признали за краља. Када је умро, [[Атанарик]] је постао краљ свих Визигота и као такав, потписао коначни мир са Римљанима.