Divljaštvo (epoha) — разлика између измена

|}

== Podela ==

Ovaj stepen divljastva, koji se smatra i detinjstvom ljudske rase, karakterise borbe za opstanak i pojava prvog artikulisanog govora, ili prelaz od antropoida ka antroposu (čoveku). Nastajanje artikuliranog govora je glavna tekovina razvitka u ovom periodu.

 

Ovaj stepen razvitka ljudskog društva danas više nigde ne postoji na našoj planeti, ali se pretpostavlja da je postojao ako se prihvati kao naučno dokazano, poreklo čoveka iz životinjskog sveta.

 

U srednjem stepenu razvoja divljaštva, koje je uglavnom i period tzv. starog kamenog doba ili paleolita, čovek razvija manuelnu sposobnoste, i izrađuje i prilagođava oruđa i oružja koja su mu potrebna za svakodnevni život. U ovom razdoblju „primitivni čovek“ otkriva vatru i počinje da razvija ''„...demonistička verovanja u poreklo [[bolest]]i. Svaku bolest ili [[povrede|povredu]] on pripisuje nekom neslućenom demonu...“''<ref>Gavrilović V. ''Istorija Stomatologije'', Beograd 1969.</ref>

 

U ovoj fazi razvoja ljudskog društva nalazili su se u toku 20.veka urođenici Australije, Nove Gvineje i Polinezije, a i danas ih još ima u tim krajevima (u rezervatima), kao i u brazilskoj prašumi u slivu reke Amazone.

 

Viši stepen divljaštva počinje pronalaskom luka i strele, čime divljač postaje redovna hrana, a lov jedna od normalnih oblika rada. Luk i strela i tetiva predstavljaju vrlo složeno oružje i oruđe, što predstavlja veliko nagomilano iskustvo i jednu od vaznih tekovina razvoja ljudskog ramišljenja. U ovom stepenu divljaštva - kada se formira "[[Човек|Homo Sapiens]]", čovek sve više napušta [[Пећина|pećinski]] način života i živi u sopstvenim rukama sagrađenim objektima ([[koliba]]ma, [[sojenica]]ma itd). Počinje da obrađuje zemlju i za taj [[rad]] koristi domaće životinje. To sve uticalo je i na pocetak naseljavanja i stvaranje prvih seoskih naselja.