Атанарих — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
О Атанариковом пореклу и раној каријери не знамо ништа. Изгледа да је његов отац стекао велики углед у римској војној служби. По ретору Темистију, [[Константин Велики]] је подигао статуу Атанариковог оца у Цариграду. Сам Атанарик се у изворима први пут помиње у рату који је против Гота насељених северно од Дунава водио римски цар [[Валенс]] 367.-369. године. Валенс се у ствари умешао у сукоб двојице готских поглавара, Атанарика и [[Фритигерн|Фритигерна]] који су изгледа, свако за себе, покушавали да се наметну за јединственог владара Гота. Успео је да издејствује потписивање мира са Римљанима који је био повољан по његов народ.
 
Током Атанарикове кратке владавине Визиготи су се међусобно сукобили због религиозногверских питања. Многи Визиготи су прихватили су хришћанство током 3. и 4. века, али Атанарик је и даље следио стару паганску германску религију. Фритигерн је, у знак захвалности за подршку коју му је цар пружио против Атанарика, примио [[аријанство|аријанско]] хришћанство, док је Атанарик можда баш због тога постао прогонитељ хришћана.
 
Године [[376]]. [[Валенс]] је дозволио [[Фритигерн]]овим присталицама да пређу [[Дунав]] и да се населе на римској територији, с циљем да се зауставе [[Хуни]] који су управо били прегазили [[Остроготи|Остроготе]] и сада су потискивали Визиготе даље на запад, те су ови морали да напусте [[Дакија|Дакију]]. Атанарикове присталице су биле препуштене на милост и немилост Хунима, међутим, многи од њих су успели ипак да пређу реку сопственим снагама.