Ислам у Србији — разлика између измена

м (Бот: исправљена преусмерења)
{{Главни чланак|Србија у Османском царству|Милет (Османско царство)}}
[[Датотека:Ottoman_small_animation.gif|мини|200п|Ширење Османског царства (1299—1683)]]
[[Датотека:Serbia religion 16th 17th 02.png|мини|250п|Ислам на територији данашње Србије у 16-17. веку.]]
 
Ислам је почео да се убрзано шири [[Рашка|Рашком]] државом заједно са отоманским освајањима у 14. и [[15. век]]у. Након прикључења [[историја Србије у средњем веку|средњовековне српске државе]] [[Османско царство|Османском царству]], ислам је током времена у појединим областима постао преовлађујућа вера. Неки од најзнаменитијих Срба муслимана из тог периода били су [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-паша Абоговић]] (1420—1473) и [[Мехмед-паша Соколовић]] (1505—1579), који је постао велики везир Османског царства. Етнички разнолика исламска заједница Србије је углавном настајала дуготрајним процесом исламизације локалног словенског живља и досељавањем Турака и других муслимана с истока.<ref name="Енциклопедија живих религија">Ислам у Југославији, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page|2004|978-86-19-02360-3|pages=}}</ref> Међу појединим научницима је популарна тзв. »богумилска теза«, да муслимани словенског порекла и језика претежно потичу од [[богумили|богумила]], којима је прихватање ислама обезбеђивало континуитет верске посебности. Иако је ова теза широко оспоравана, такође је научно обеснажено и једнострано виђење исламизације као претежно насилног превођења у нову веру.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Обично се претпоставља да су мотиви хришћанских поданика Османског царства да прихвате државну веру били пре свега економског и социјално-политичког карактера.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>