Манихејство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Manicheans.jpg|мини|200п|Илустрација из манихејског рукописа (8/9. век)]]
'''Манихејство''' је учење [[Мани]]ја (216-277), [[Sasanidsko carstvo|персијског]] философа и верског реформатора, који је настојао да учења трију „отаца исправности“ — [[Заратустра|Заратустре]], [[Буда|Буде]] и [[Христос|
== Учење ==
Ред 9:
== Развој ==
[[Датотека:ManichaeismSpread.jpg|мини|380п|Ширење манихејства (око [[300]]-[[500]]. године).]]
Манихејски покрет се у IV и V веку шири на исток по [[Кина|Кини]] и на запад [[Римско царство|Римским царством]].<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/G.htm [svetosavlje] Recnik], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Однос римских власти према манихејству је био непријатељски, а манихејски покрет је био предмет окрутних репресија и гоњења. [[Диоклецијан|Цар Диоклецијан]] је издао против њих законе зато што су се противили званичној државној вери, посебно култу цара као божанства. Касније су и хришћански цареви, [[Теодосије I|Теодосије I Велики]] (379-395), [[Валентинијан III]], [[Теодосије II]] и [[Јустинијан I]], законима потискивали манихејство.<ref>http://www.verujem.org/teologija/epifanije_manihejstvo.htm</ref> Манијево учење је служило као снажна инспирација разних [[гностицизам|гностичких]] и хришћанских заједница. Манијева религија се раширила по читавој северној Африци уз Средоземно море све до Шпаније. Чувени црквени отац [[августин Хипонски|свети Августин]], пре него што се обратио, био је десет година манихејац. На Истоку се Манијев утицај осетио у Тибету, а тим је путем продро и у Кину као и несторијанско хришћанство потом<ref name=autogenerated1 />. У средњовековној Европи су под снажним манихејским утицајем били покрети богумила и катара.
| |||