Уздин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 26:
Средином 18 века ово насеље се помиње као пустара Бечкерецког округа под именом Велики и Мали Уздин. Ова пустара је била у власништву Ераских поседа, издатих у закуп. Формиране војне границе [[1767]]. године на овом месту се насељава једна чета 12 пука немачко-банске граничне пуковније. Приликом [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустро-турског рата]] [[1788]]. већи део ове јединице страда. За време [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] 1848-1849 г. становништво Уздина морала је привремено да избегне. Поновним насељавањем највећи део становништва чине [[Румун]]и.
У попису 1910 г. ово банатско [[село]] је већ имало 1178 настањених [[кућа]], у којима је зивело 5581 [[становник]]а. У исто време изграђена је и [[Железничка пруга]] [[Зрењанин|Бечкерек]] – Панчево, што је битно убрзало привредни развој насеља. Становништво У квантитативном кретању становништва од 1869 до 1981 г. у Уздину се запажају значајне промене. Највећи број становника ово насеље је имало [[1890]]. 5935 [[становник]]а. Од тада па до последње пописне године број становника је у постепеном и непрекидном опадању. Основни разлози сталног опадања су емиграциони процеси. Емиграције су биле развијене и пре
Постанак Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу [[Дунав]], од [[Тител]]а до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и [[Румун]]е, који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. За овај период се везује насељавање и постанак Уздина.
Ред 39:
Уздин је типично војвођанско насеље у којем основно занимање становништва чине [[ратарство]] и [[сточарство]]. Пољопривредна производња је организована на индивидуалним и друштвеним поседима. Упоредом са ратарском и сточарском производњом, изградњом [[рибњак]]а становници Уздина остварују и успешну производњу слатководне рибе. Велико пространство шуме и питома река [[Тамиш]] пружају веома повољне природне услове за даљи развој [[лов]]а и [[риболов]]а, за развој ловног и риболовног, излетничког, транзитног туризма.
==== Културни живот ====
Споменик палим жртвама у
Године 1963 у оквиру дома културе оснива се галерија наивног сликарства.
Ред 185:
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
* ''Напомена''<br />
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
| |||