Логос — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 25:
Оно што јесте саопштава истину о себи, [[откровење|објављује]] се. Спознаја логоса условљена је тиме да се не остане на чулном и појединачном, већ да се изнађе нужни, општи закон који важи за све и који се испољава у свему. Стога поступати само „по својој властитој памети“, значи немогућност увида у структуру [[космос]]а која је садржана у логосу.<ref name="Филозофски лексикон"/>
{{цитат2|Мада је логос увек истинит, људи га не разумеју ни кад га чују ни пре но што су га чули. И мада се све збива сагласно логосу, изгледа да обични људи о њему немају никакво искуство ... Они не знају шта раде док су будни, баш као што не знају шта су радили током сна.|
Свепристуност логоса чини да чулна мноштвеност ствари и догађаја има значење целине, [[једност]]и:
Ред 88:
[[Патристика|Патристичка теологија]], а нарочито [[Максим Исповедник]], говори опширно о логосима (гр. λογοι ''логои''), који преегзистирају у [[Бог]]у и преко којих Бог саопштава смисао своје творевине. Према светом Максиму, свако створење има смисао и сврху јер садржи вечни божански логос. Логос је дат свему створеном као вечити циљ и сврха који треба да буду постигнути.<ref name="Јунг и православље">[http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11644 Владета Јеротић, Јунг и православље], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>
{{цитат3|Сваки свршетак, по природи ограничен властитим логосом, је испуњење могућности која потиче од [[суштина|суштине]] и која појмовно претходи свршетку.|
Кроз λογοι Бог ствара хармонију и смисао творевине. У том смислу, свет је не само опипљив него је и интелигибилан. Логика је могућа баш због тога што свет има своју логичност ради ових λογοι. Сви делови творевине крећу се, приближују се и опште међу собом у јединственом хармоничном кретању, које се остварује када човек с
== Логос у исламској филозофији ==
|