Ирбен Леверије — разлика између измена

'''Ирбен Жан Жозеф Леверије''' ({{јез-фр| Urbain Jean Joseph Le Verrier}}, [[11. март]] [[1811]] — [[23. септембар]] [[1877]]) је био француски математичар и астроном. Познат је по томе што је предвидео постојање и положај планете [[Нептун]] користећи се само математичким методом.

Леверије је рођен у месту [[Сен Ло]], у департману [[Манш (департман)|Манш]] у североисточној [[Француска|Француској]]. На Политехничкој школи jeје почео најпре да студира хемију, да би касније прешао на студије астрономије. Био је посебно заинтересован за [[небеска механика|небеску механику]]. Већи део професионалне каријере провео је на месту директора [[Париска опсерваторија|Париске опсеравторије]]. 1846. постао је члан Француске академије наука.

Леверијеово највеће достигнуће је претопставка о постојању и положају до тада непознате планете [[Нептун]] и то само на основу математичких и астрономских прорачуна кретања планете [[Плутон]]. Подстакнут од стране тадашњег директора ПарискeПариске опсерваторије физичара [[ФрансоaФрансоа Араго|Франсое Арагоа]], Леверије је провео месеце бавећи се сложеним прорачунима не би ли објаснио мала неслагања између Уранове посматране орбите и оне коју су предвиђали [[Њутнови закони]] гравитације. <ref>[http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/Arago.html Arago summary<!-- Bot generated title -->]</ref>Истовремено, сличне прорачуне је вршио и [[Џон Куч Адамс]] у Енглеској, не знајући за рад Леверијеа. Он је своја истраживања предочио [[Џорџ Бидел Ери|Џорџу Ерију]] из [[Опсерваторија Гринич|Гриничке опсерваторије]], али на њих није обраћана пажња.

Постоје контроверзе око стицања заслуга за откриће Нептуна. Чињеница је да је Адамс почео са својим истраживањима пре Леверијеа, али их је објавио касније и његов резултати нису били у вези с тим открићем. Заслуге за откриће Нептуна Леверијеу, Галеу и Дареу, признао је и сам Адамс. <ref>{{cite web | author=Adams, J.C., MA, FRAS, Fellow of St Johns College, Cambridge | year=1846 | url=http://www.archive.org/details/appendicestovari00grearich | title=On the Perturbations of Uranus (p.265) | work=Appendices to various nautical almanacs between the years 1834 and 1854 (reprints published 1851) (this is a 50Mb download of the pdf scan of the nineteenth-century printed book) | publisher=UK Nautical Almanac Office, 1851 | accessdate=[[14. јануар]]а [[2015]] }}</ref>Упркос томе у научној заједници је дуго остало уврежено мишљене по коме они подјаднако деле заслуге за то откриће.

Након открића Нептуна, Леверије је почео да истражује одступања [[Меркур]]ове орбите. <ref name="Tisserand">

|year=1880}}, at [http://www.adsabs.harvard.edu/ SAO/NASA ADS]</ref> Утврдио је да спора прецесија Меркурове орбите око Сунца не може у потпуности бити објашњена Њутновом механиком и пертурбацијама познатих планета. Стога је сматрао да вероватно постоји још нека планета која орбитира око Сунца још ближе него Меркур. <ref>U. Le Verrier (1859), (in French), [https://archive.org/stream/comptesrendusheb49acad#page/378/mode/2up "Lettre de M. Le Verrier à M. Faye sur la théorie de Mercure et sur le mouvement du périhélie de cette planète"], Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences (Paris), vol. 49 (1859), pp. 379–383. (At p. 383 in the same volume Le Verrier's report is followed by another, from Faye, enthusiastically recommending to astronomers to search for a previously undetected intra-mercurial object.)</ref>Ова хипотетичка планета је чак добила и своје име – Вулкан. То је изазвало талас лажних открића, која су трајала све до 1915. године, када је Ајнштајн објаснио ове пертурбације уз помоћ своје [[Теорија релативности|теорије релативности]]. <ref>{{cite book | last1=Baum | first1=Richard |last2=Sheehan |first2=William | title = In Search of Planet Vulcan, The Ghost in Newton's Clockwork Machine | year = 1997 | isbn=0-306-45567-6 | publisher=Plenum Press | location=New York }}</ref>

{{Извориreflist}}