Јохан Готфрид Гале — разлика између измена

Главно научно достигнуће Јохан Галеа је откриће планете [[Нептун]] на основу прорачуна [[Ирбен Леверије|Ирбена Леверијеа]]. У својој докторској дисертацији 1845. он је дао критички осврт на запажања [[Уран]]а [[Оле Кристенсен Ремер|Олеа Ремера]] за период од 20. до 23. октобра 1706. Копију своје тезе је послао Леверијеу, али је одговор добио тек годину дана касније. У писму примљеном 23. септембра 1846, као одговор Леверије га је замолио да погледа ка одређеном подручју неба не би ли видео нову планету, која би објаснила одређене сметње у кретању Урана. Исте ноћи, након што му је Енке дао дозволу (мада против своје воље), у сарадњи са својим асистентом [[Хајнрих Даре|Хајнрихом Дареом]] Гале је пронашао нову планету само 1 степен даље од предвиђене позиције. Гале је увек одбијао да буде прими заслуге за откриће Нептуна, већ их је приписивао Леверијеу.

Године 1851. преселио се у [[Вроцлав]] где је постао директор локалне опсерваторије, а 1856. је постао професор астрономије на тамошњем универзитету. У Вроцлаву је радио више од 45 година. а 1875/76. године изабран је за ректора.<ref>[http://www.historische-kommission-muenchen-editionen.de/rektoratsreden/anzeige/index.php?type=rektor&id=420417343 Rektoratsreden (HKM)]</ref>Бавио се тачним одређивањем положаја планетарних орбита и развијањем метода за израчунавање висине [[Аурораполарна бореалиссветлост|аурора]] и путања [[метеор]]а. Поред тога се бавио проучавањем [[Земљино магнетно пољe|Земљиног магнетног поља]] и [[климатологија|климатологије]]. Укупно је објавио преко 200 радова.