Трачки коњаник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 6:
{{спајање|Краљевић Марко}}
{{bez izvora-deo}}
Легенда o [[
Краљевић Марко, познато име витешке епике, '''последњи законити српски владар-наследник државе Немањића''' у „живим“ песмама o подвизима митских богова - преузима њихову улогу. У песмама у којима је заменио старо балканска божанства, Марко се појављује у улогама сличним онима које има у витешкој легенди. Пажљивијим ишчитавањем песама несумњива разлика постаје уочљива и очигледна. Појављује се као бог-коњаник-спасилац. Преузима улогу бога спасиоца на белом коњу, '''трачког коњаника''', потом и хришћанског светитеља - ратника, [[свети
Бог Марко служи по казни изреченој од Богова - горег од себе, смртника. Пре њега то су морали да чине и [[Аполон]] и [[Херкул|Херакле]] (односно Херкул). Султан, Марков господар, свестан је природе (привремености и ограничености) властите надмоћи. Он жели да понижава бога који му служи, али чим је суочен са Марковим гневом (када је дотеран „до дувара") - повлачи се у страху, нудећи мито. У својству бога и са атрибутима соларног бога, Марко се бори против хтоничних божанстава (на пример, против [[Муса Кесеџија|Мусе Кесеџије]] са „три срца јуначка").
Марков митски помагач јесте небеска вила облакиња; никако не хтонична вила бродарица, нити вила језеркиња. Да би стигао у чудесне пределе, у подземни свет, бог-Марко поткива Шарца сребрним потковицама. To је једини начин да се ступи у подземље. Из истих разлога се у нас вековима стављао поред мртваца, или мртвацу у уста, комад сребрног новца. Само тако се могао платити превоз преко сребрне реке, или мостарина за прелаз и улаз у свет мртвих.
|