Википедија

Краљевина Италија (Наполеонска) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 13:
Француску војску, која се у пролеће 1796. године појавила у северној Италији под командом генерала Бонапарте, дочекала је једним делом и буржоазија с још већим одушевљењем од 1792. Године. Победе француске војске приморале су сардинског краља [[Виктор Амедеј III|Виктора Амедеја III]] да закључи примирје, а затим и мир. Пошто је разбио аустријску војску, Бонапарта је 15. Маја ушао у [[Милано]].
 
Пораз Аустрије, главног ослонца реакције на [[Апенинско полуострво|Апенинском полуострву]], дао је подстрека републиканском покрету у Италији. У августу 1796. године избио је у Реџију устанак који је брзо захватио цело [[Моденско војводство]]. У октобру је конгрес посланика побуњених области –[[Ферара|Фераре]], [[Болоња|Болоње]], Реџија и [[Модена|Модене]] одлучио да образује [[Циспаданска република|Циспаданску републику]] (са престоницом у [[Болоња|Болоњи]]). Од Аустријанаца је преузета [[Ломбардија]] и претворена је у [[Ломбардска република|Ломбардску]] или [[ТранспаданскаЛомбардска република|Транспаданску републику]]. Папа [[Папа Пије VI|Пије VI]] морао је да плати Французима 30 милиона франака, излиферовати велике количине робе и стоке, предати сто слика и кипова и пет стотина старих рукописа, затворити своја пристаништа за непријатеље Француске и уступити низ територија. Милано је морао Французима платити десет милиона франака. Те мере изазвале су у Италији већ у мају 1796. године устанак који је Наполеон сурово угушио.
 
6. јуна 1797. године аристократска [[Ђенова|Ђеновљанска република]] добила је ново, демократско уређење и почела се називати [[Лигурска република|Лигурском републиком]]. У јулу су се [[Циспаданска република|Циспаданска]] и [[Ломбардска република|Транспаданска република]] ујединиле у [[Цисалпинска република|Цисалпинску Републику]] (са главним градом у [[Милано|Милану]]). Одредбама [[Кампоформијски мир|Кампоформијског мира]] [[Млетачка република|Млетачка]] је изгубила своју вишевековну самосталност и била је предата Аустрији.
Републике које су образоване у Италији биле су обични вазали Француске, а њихов подређен положај стајао их је веома скупо. [[Цисалпинска република]] морала је издржавати на својој територији француску војску од 25 000 људи и плаћати за њено издржавање око 18 000 милиона франака годишње.
Али француска владавина у Италији била је у извесној мери и од прогресивног значаја јер је у њој спроведено укидање феудалних племићких повластица, секуларизовање црквених имања, завођење градске једнакости, ословођење штампе од ранијих ограничења. Тако је Бонапарта задобио симпатије напреднога дела буржоазије и интелигенције.
Ред 31:
Наполеонове победе над аустријском војском у Италији 1800. године уништиле су резултате Суворовљевих победа. [[Цисалпинска република|Цисалпијска]] и [[Лигурска република]] поново су успостављене. [[Пијемонт]], [[Парма]], [[Пјаченца]] прикључене су Француској. [[Тоскана]] је претворена у [[Краљевина Етрурија|Краљевину Етрурију]] и предата шпанским бурбонима. [[Цисалпинска република|Цизалпијска република]] је 1802. године преименована у Италијанску Републику. За председника је изабран сам Наполеон, а за потпредседника ломбардски племић, гром Мелци.
 
Пошто је узео титулу цара Француза, Наполеон је претворио Италијанску републику у краљевину (18. марта 1805. године) и крунисао се у Милану за краља Италије. На управу нове краљевине поставио је свога пасторка, кнеза [[Ежен де Боарне|Ежен де Боарнеа]]а за вицекраља Италије. 1805. године Француској су припојене и територије бивше Лигурске републике и бившег [[Пармско војводство|Пармског војводства]]. Пошто је 1805. године победио Аустрију, Наполеон јој је одузео Млетке и припојио их Италијанској краљевини. У састав краљевине ушла је и територија бившег Моденског војводства и [[Ромања]] која је припадала папи. 1806. године Француска заузима Напуљ. За напуљског краља проглашен је Наполеонов брат [[Жозеф Бонапарта|Жозеф]]. 1808. године Жозеф је постао краљ Шпаније, а напуљски престо заузео је Наполеонов шурак [[Жоашен Мира]]. 30. маја 1807. године Француској је припојена и Тоскана. Папи Пију одузете су земље и припојене су Француској 1809. године. Пије је под стражом одведен у Француску где је остао до 1813. године. Сада је цела Италија, изузев острва Сардиније и Сицилије била непосредно или посредно потчињена Француској.
 
== Италија под Наполеоновом влашћу ==
Ред 47:
По паду Наполеоновог царства либералне реформе у Италији биле су обустављене и делимично укинуте. Ослободивши се француског угњетавања, италијански народ постао је жртва још тежег и мрскијег угњетавања Аустрије.
 
== Види још ==
* [[Наполеонови ратови]]
* [[Кампоформијски мир]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Краљевина_Италија_(Наполеонска)”