Свемирска опсерваторија — разлика између измена

|image = [[FileДатотека:Space telescopes.jpg|180px]]

'''Свемирска опсерваторија''' је било који инструмент (као што је на пример [[телескоп]]) у [[Свемир|свемиру]] који се користи за посматрање удаљених [[планета]], [[галаксија]] и других компонента свемира. Ова категорија се разликује од других [[опсерваторија]] лоцираних у свемиру које су усмерене према [[Планета Земљаземља|планети Земљи]] у сврху шпијунирања и других начина прикупљања информација.

Астрономско представљање са површине [[Земља|Земље]] је ограничено филтрирањем и дисторзијом [[Радијацијарадиоактивност|електромагнетске радијације]] (светлуцање или сцинтилација) због [[Zemljina atmosfera|Земљине атмосфере]]. Неки земаљски [[телескоп|телескопи]]и ( Као што је [[Веома велики телескоп]]) могу смањити атмосферске ефекте [[Адаптивна оптика|адаптивном оптиком]].

Свемирски базирана [[астрономија]] је још значајнија за опсеге фреквенције који су изван оптичког и радијског прозора, једина два опсега таласних дужина [[Електромагнетниелектромагнетски спектар|електромагнетног спектра]] која нису озбиљније ублажена [[Zemljina atmosfera|атмосфером]]. На пример, астрономија [[Рендгенски зраци|рендгенских зрака]] је скоро немогућа када се врши са [[Земља|Земље]], и достигла је тренутну важност у [[Астрономија|астрономији]] само због постојања рендгенских [[Телескоп|телескопа]] као што су Чандра опсерваторија и ХММ - Њутн опсерваторија. [[InfracrvenoИнфрацрвена zračenjeсветлост|Инфрацрвени]] и [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасти зраци]] су такође блокирани.

Многе свемирске опсерваторије су већ испуниле своју мисију, док друге настављају са радом, а још многе су планиране за будућност. [[Сателит|Сателити]]и су лансирани и контролишу их [[НАСА]], ИСРО (Индија), [[Европска свемирска агенција]] ЕСА, Јапанска свемирска агенција и Совјетски свемирски програм.

== Историја ==

Године 1946. амерички теоретски астрофизичар Лиман Спитзер био је први који је добио идеју за креирање [[Телескоп|телескопа]] у [[Свемир|свемиру]], деценију пре него што је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] лансирао први сателит, [[Спутњик-1]]

Спитзеров предлог тражио је велики телескоп који не би био ометен [[Zemljina atmosfera|Земљином атмосфером]]. Након лобирања шездесетих и седамдесетих година прошлог века да се такав систем направи, Спитзерова визија је материализована у [[teleskop Habl|свемирски телескоп Хабл]], који је ласниран 20. априла 1990. године.

== Види још ==