Аристофан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 19:
| женски_пол =
}}
'''Аристофан''' ({{јез-грч|Αριστοφανης}}; рођен око [[445. п. н. е.|445. п. н. е.]] у [[Атина|Атини]], умире око [[385. п. н. е.|385. п. н. е.]]) најзначајнији је представник [[
== Живот ==
Ред 39:
* [[Žabe (komedija Aristofana)|Жабе]]
* [[Еклесијазусе]]
* [[Плуто|Плут]]
Његове су комедије обично добијале називе по ономе што је хор приказивао (Зоље, Облакиње, Жабе, Птице).
Ред 49:
Аристофан је био ангажован писац, непосредан и оштар у својој критици. Окренут је савременим догађајима и збивањима, и познатим личностима. Његове комедије су друштвено-политички тенденциозне. Он излаже подсмеху и порузи друштвене изопачености: [[демагогија|демагогију]] која својим обећањима обмањује народ, несавесност судија, незнање код већања, лакоумност, непостојаност, денунцијанство, [[шовинизам]]. Рат, демагогију, [[Софистика|софистику]] и [[Еурипид|Еурипида]] као књижевно-психолошког изданка [[Софистика|софистике]] сматрао је кривцима за тешко стање у коме се држава налазила. По њему [[софистика]] је својим [[Агностицизам|агностицизмом]], индивидуализмом, ревизијом свих дотадашњих етичких, друштвених и политичких постулата представљала идејну основу и теоријску позадину демагогије и ратне хистерије, непосредних криваца за стање у којем се држава налазила.
Комедиографски рад Аристофана поклапа се са класном и политичком борбом за време [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] (431 – 404. п. н. е.). Његов рад је окренут у потпуности савременим догађајима и политичким збивањима па ће у складу с тим и његове [[
Радња његових комедија веома често је апсурдна, невероватна, смешна, али у исто време прожета реалношћу. Његове ликове, који су смешне карикатуре, прости лакрдијаши, покрећу права, реална осећања: похлепа, амбиција...
Ред 55:
Од неких модерних испитивача (међу њима Тојфел), Аристофан је оцењиван као конзервативан, проолигархијски настројен, присталица богаташа, назадан, као неко ко презире народ, мрзи демократију, опречна личност која у исто време се залаже за религиозност и исмева богове. Оваквом мишљењу су се супротставили Б. Кајбел, И. И. Толстој, А. Лески, М. Ђурић. Аристофан је као комедиограф критиковао оне друштвене изопачености које ће на крају довести и до потпуног слома Атине. Он је у демократији критиковао демагогију, у софистици празно доказивање, код [[Еурипид|Еурипида]] рушење традиционалног морала, не нудећи неки бољи заузврат. Може се са великом сигурношћу претпоставити зашто Аристофан није писао комедије против екстремних олигарха. Писање комедија против њих било би самоубиство. Осуђивао је својим радом рат имајући на уму да се права демократија може развити само у миру.
Дела Аристофана прожета су традиционализмом. Он критикује реформаторе и оне који се залажу за новине нарочито у образовању и васпитању. У [[
== Литература ==
* [[Милош Н. Ђурић|Др Милош Ђурић]], Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, [[1988]], ISBN 86-17-01560-8
* [[Радмила Шалабалић]], Аристофан, песник рата и мира, предговор у књизи Жабе, Аристофан; превод са старогрчког, увод и коментар Радмила Шалабалић, Матица српска, [[1978]].
* [[Milivoj Solar]], Povijest svjetske književnosti, Zagreb, [[2003]], ISBN 953-212-034-3
Ред 65:
* [[Антика]]
* [[Хеленска књижевност]]
* [[античка комедија|комедија, античка]]
== Спољашње везе ==
|