Монархизам — разлика између измена

[[Амерички рат за независност]] и утемељење савремене демократске републике утицало је, између осталог, и на избијање [[Француска револуција|Француске револуције]]. Побуњеници су укинули феудални систем и [[26. август]]а 1789. усвојили „[[Декларација о правима човека и грађанина|''Декларацију и правима човјека и грађанина'']]“ у чијем 3. члану пише: {{цитат2|Начела сваког суверенитета налазе се једино у Народу. Нико, ниједна особа не може вршити ауторитет који не проистиче из Народа.<ref>Повијест свијета XII, str. 530.</ref>}}

 

 

Либерални и [[национализам|национални]] покрети изњедрили су нову [[Револуције 1848. у Француској|револуцији у Француској]] [[1848]]. године. Револуцијом је оборена монархија и успостављена [[Друга француска република|Друга република]], која је ускоро била замјењена [[Друго француско царство|Другим царством]]. [[Француско-пруски рат]] је резултирао Француским поразом и успостављањем [[Немачко царство|Другог рајха]]. Посљедица пораза била је [[абдикација]] [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона -{III}-]], након чега се на политичкој сцени развила расправа о новом политичком уређењу државе. Већину су чинили монархисти, али није дошло до очувања монархије него је успостављена [[Трећа француска република|Трећа република]]. Проблем је била унутрашња подјела монархиста на ''бонапартисте'', који су заговарали останак династије [[Бонапарта]] на власти; ''легитимисте'', који су подржавали династију [[Династија Бурбон|Бурбон]] и ''орлеанисте'', који су подржавали млађи огранак исте [[Династија Орлеан|династије]]. Међусобна подјељеност била је од пресудног значаја, јер је нови устав изгласан тек [[1875]]. године и то са само једним гласом више.<ref>Повијест свијета XV, str. 421.</ref> Монархистички покрет је слабио све до краја [[19. век|19. вијека]] када су се монархисти приклонили републици.