Архимандрит Арсеније (Гаговић) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Православни монаси помоћу геџета HotCat
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 20:
'''Архимандрит Арсеније Гаговић''', игуман [[манастир Пива|манастира Пиве]], син Јованов, рођен у Крушеву у Пиви, на ријеци [[Комарница (река)|Комарници]] које је потопљено услед изградње хидроцентрале, познат у историјским изворима, народној пјесми и предању као Арсеније Пивски или хаџи Арсеније зато што је два пута путовао у [[Јерусалим]], поуздано је обновитељ манастира Пива.
 
Година његовог рођења није утврђена, а у Пивски манастир дошао је из [[Манастир Хиландар|Хиландара]] [[1788]]. године и нашао га у жалосном стању, спаљена и прекривена сламом. За судбину Пивског манастира, послије изградње, ова је обнова ([[1790]] — [[1793]]) била најзначајнија. За подухват обнове манастира, Арсеније је организовао угледне појединце и народ и имао подршку [[племе Пива|племена Пива]], [[Гацко]], [[Рудине]], [[племе Никшић|Никшић]] и [[Фоча]]. Кад је обновио манастир, отпутовао је у [[Цариград]] ([[1794]]) ради прибављања [[ферман|фермана]] за Пиву и са пута се срећно вратио [[1795]]. године.
 
Арсеније је са пута донио 6 књига “Житија свјатих” која прилаже “у Светоуспенски манастир Пиву, у моју очевину”, како је својеручно записао.
Ред 28:
Због ослободилачких и просвјетних циљева Арсеније је путовао у [[Русија|Русију]] три пута: [[1786]]. године из Хиландара, [[1803]]. и [[1813]]. године из Пиве; два пута у [[Јерусалим]] – [[1786]]. и [[1794]]. године; у [[Цариград]] [[1792]]. и [[1819]]. године; у [[Румунија|Румунију]] [[1811]]. године; у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]] [[1803]]. године; у [[Дубровник]] и [[Беч]] [[1804]]. године. У [[Србија|Србији]] је боравио чешће.
 
Ослободилачку мисију Арсеније Гаговић је развио и потврдио у припремању [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], у организовању и предвођењу ослободилачког покрета и борби херцеговачких племена против [[Османско царство|Турака]], у драгоцјеној сарадњи са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], [[Петар ЦетињскиI Петровић Његош|Петром I Петровићем Његошем]], руским Синодом, [[митрополит Стефанстефан Стратимировић|митрополитом Стефаном Стратимировићем]], као и у развијеним дипломатским контактима са [[Русија|руским]] и [[Француска|француским]] конзулима, војним личностима и др.
 
Његова просвјетна улога, такође је значајна и разноврсна, увијек је тијесној вези са ослободилачком, тако да је у одређеним тренуцима изједначавао важност ослобађања од турских освајача са просвећивањем народа.