Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
|статус =
|свечано_отварање =
|саграђена = [[1933|1933.]]
|очекивани_завршетак =
|отварање =
|референце =
}}
'''Архив Југославије''' је [[установа|институција]] која чува и штити [[архив]]ску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од [[1918|1918.]] до [[2006|2006.]] године.. <ref name=autogenerated1>''Архив Југославије'', Београд, Архив Југославије, 2010.</ref>
 
== Оснивање Архива Југославије ==
 
Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1920|1920.]] године, али је Архив основан тек након [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1950|1950.]] године под називом '''Државна архива ФНРЈ'''. Овај назив промењен је [[1964|1964.]] године у '''Архив Југославије''' и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од [[2003|2003.]] до [[2009|2009.]] када је стварањем Државне заједнице преименован у '''Архив Србије и Црне Горе'''). <ref name=autogenerated1 />
 
== Грађа Архива Југославије ==
 
Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува '''24,5 километара''' архивске грађе, настале у периоду од [[1914|1914.]] до [[2006|2006.]] године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.
 
Архивску грађу периода [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] чини 146 фондова насталих у раздобљу од [[1918|1918.]] до [[1945|1945.]] године.
Архивску грађу послератне [[Југославија|Југославије]] чине 633 фонда настала у периоду од [[1945|1945.]] до [[2006|2006.]] године.<ref name=autogenerated1 />
 
== Зграда Архива Југославије ==
Обишавши тридесетих година прошлог века колеџе у Енглеској (Оксфорд и Кембриџ), краљ [[Александар I Карађорђевић]] пожелео је да сличне образовне институције изгради и у својој земљи. По свом повратку, покренуо је у оквиру Двора широку акцију, како би се оваква идеја остварила подизањем једног Дома за средњошколску омладину на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]].
[[Датотека:Residental Home for Secondary School Students King Aleksandar I.jpg|мини|Дом краља Александра I за ученике средњих школа, 1933.]]
Архитекта [[Војин Петровић|''Војин Петровић'']] пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема [[Топчидерска звезда|Топчидерској звезди]]. Изградња Дома трајала је од [[1931|1931.]] до [[1933|1933.]] године и имала назив '''Дом краља Александра I за ученике средњих школа'''.
Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад '''Мушке гимназије Краља Александра Првог'''. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за '''Гимназију''' (зграда данашње [[Војна Гимназија|Војне Гимназије]]). Градња је трајала од [[1934|1934.]]. до [[1936|1936.године]]године. <ref>Момчило Анђелковић, ''Зграда Архива Југославије'', Београд, 2003.</ref>
 
Савет Дома 12. октобра [[1934|1934.]] доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] . Биста краља [[Александар|Александра]], за чију израду је искоришћен рад вајара [[Славко Милетић|Славка Милетића]], враћена је 2003. године.
 
[[Датотека:Bust of King Aleksandar I Karadjordjevic.jpg|мини|Биста краља Александра I у дворишту Архива, 2003]]
По окупацији Београда Дом је престао са радом и у Дом су смештени [[Гестапо]] и [[Абвер]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]].
 
Одлуком [[Савезно извршно веће|СИВ]]-а зграда је [[1969|1969.]] додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.
 
== Локација Архива Југославије ==
 
Зграда Архива налази се на [[Сењак]]у, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир [[Ваведење]], [[Музеј краља Петра I|Музеј краља Петра Првог]], [[Факултет ликовне уметности]], као бројне амбасаде и резиденције.
Архив се налази у улици [[ВасаВасо Пелагић|Васе Пелагића]] 33.
 
== Види још ==
256.125

измена