Атанасије Александријски — разлика између измена

'''Свети Атанасије''' је рођен у [[Александрија|Александрији]] [[296]] год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био [[ђакон]] код архиепископа [[Александар Александријски|Александра]], и пратио овога у [[Никеја|Никеју]] на [[Први васељенски сабор|I Васељенском Сабору]]. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за [[Православље]]. Он је врло много допринео, да се [[Аријанство|Аријева јерес]] сузбије a Православље утврди. Он је писао [[Никејско-цариградски симбол вере|Символ Вере]], који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за [[архиепископ]]а Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година. премда не све то време на престолу архиепископском. Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: [[Констанције II|Констанције]], [[Јулијан ОтпадникФлавије Клаудије|Јулијан]] и [[Валенс]]; од епископа [[Јевсевије Никомидијски]], са још многим друтим; a од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у [[Рим]]. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као Св. Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави [[Исус Христ|Христове]] и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио Светом [[Антоније Велики|Антонију]], кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је [[373]] године.