Википедија

Tipovi podataka — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м BokicaK је преместио страницу Типови података на Tipovi podataka
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
U [[Паскал (програмски језик)|Paskalu]] se svaka promenljiva karakteriše tipom<ref>Čabarkapa Milan (2010), Računarstvo i informatika za 3. razred Gimnazije, Beograd; strpp. 37</ref>. Pod tipom se podrazumeva skup vrednosti koje može dobiti promenljiva i skup operacija dozvoljenih nad datom promenljivom. Pascal je tipiziran jezik. To znači da se tip promeljivih definiše pri njenom opisu i da se ne može menjati. Promenljiva može učestvovati samo u operacijama dozvoljenim za njen tip.
 
Tipovi podataka u Pascal-u mogu biti prosti i složeni. Prosti (skalarni, standardni) tipovi podataka: [[Ceo broj|-{integer}-]] (celobrojni), [[Realni broj|-{real}-]] (realni), [[Булова алгебра|bulijan]] (logički) i [[Znak (računarstvo)|-{char}-]] (znakovni), predstavljaju osnovu za građenje složenh tipova. Kada se kaže da su to skalarni tipovi, želi se istaći da se ne mogu razlagati na elementarnije tipove.
Ред 9:
=== Integer (celobrojni tip) ===
 
Celobrojni tip na apstraktnom nivou je njegova matematička karakterizacija<ref>Čabarkapa Milan (2010), Računarstvo i informatika za 3. razred Gimnazije, Beograd; strpp. 38</ref>:
# to je prost prebrojivi uredjeni skup brojeva
# oblast vrednosti celobrojnog tipa su 0 i sve negativne i pozitivne celobrojne vrednosti
Ред 18:
=== Real (realni tip) ===
 
Realni tip je podskup skupa realnih brojeva koji se mogu registrovati u konkretnoj veziji programskog jezika. Nad realnim operandima se mogu izvoditi sledeće operacije koje daju realan rezultat<ref>Čabarkapa Milan (2010), Računarstvo i informatika za 3. razred Gimnazije, Beograd; strpp. 41</ref>:
* '''* - za množenje'''
* '''/ - za deljenje'''
Ред 29:
=== Boolean (logički tip) ===
 
Logički tip definiše podatke koji mogu imati vrednosti logičkih konstanti<ref>Čabarkapa Milan (2010), Računarstvo i informatika za 3. razred Gimnazije, Beograd; strpp. 42</ref>: '''true''' ili '''false'''. Nad operandima logičkog tipa mogu se primeniti logičke operacije: '''not''' (negacija), '''and''' (konjunkcija), '''or''' (disjunkcija).
Operacija not ima viši prioritet od and, a and viši od or. Prema tome, p or q and r je isto što i p or (q and r).
Za logički tip u Pascal-u važi: ''false<true'', što omogućava da se nad logičkim operandima izvode sve operacije poređenja.
Ред 35:
=== Char (znakovni tip) ===
 
Znakovni tip definiše uređeni skup osnovnih znakova Pascal jezika dozvoljenih u konkretnoj verziji programskog jezika<ref>Čabarkapa Milan (2010), Računarstvo i informatika za 3. razred Gimnazije, Beograd; strpp. 44</ref>. Znakovnom tipu pripada praznina iako nema grafičku interpretaciju. Vrednost znakovne promenljive ili konstante je znak iz osnovnog skupa znakova, pri čemu se znakovna konstanta mora navesti između apostrofa (' '). Znakovna konstanta koja sadrži apostrof mora imati 2 apostrofa (' ' ' ')
 
=== String (simbolni tip) ===
 
Za rad sa nizovima simbola u Pascal-u koristi se tip [[Ниска|-{string}-]]<ref>Čabarkapa Milan (2010), Računarstvo i informatika za 3. razred Gimnazije, Beograd; strpp. 45</ref>. Niz simbola između apostrofa predstavlja string konstantu i pripada tipu string. Pri deklarisanju promenljivih ovog tipa koristi se rezervisana reč string, za kojom se u kvadratnim zagradama navodi maksimalna dužina stringa. Pri radu sa stringovima mogu se koristiti sledeće funkcije: '''length(st)''', '''copy(st, poz, n)''', '''concat (str1, str2, ..., strn)''', '''pos (str1, str2)''', '''delete (str, poz, n)'''.
 
== Reference ==
 
{{navodireflist}}
 
[[Категорија:Типови података]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Tipovi_podataka”