Жан Силвен Баји — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 21:
}}
 
'''Жан Силвен Баји''' (15. септембар 1736 – 12. новембар 1793) био је француски [[астроном]], математичар, [[слободно зидарство|слободни зидар]],<ref>{{cite book|title=Универзални речник француске масонерије|first1= Моник|last1= Кара|first2=Жан-Марк|last2= Кара|first3= Марк|last3=Жод|language=француски|publisher=Ларус|date= 2011|isbn=9782035861368}}</ref><ref>{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=ImBge5zWOzoC|title=Париз француских масона |first1= Емануел|last1= Пјерат|first2=Лорен|last2= Капферман|language=француски|publisher=Ле Шерш Миди|date= 2013|isbn=9782749131429}}</ref> и политички вођа раног почетка [[Француска револуција|француске револуције]]. Председавао је [[Тениска заклетва|Тениском заклетвом]], био је градоначелник [[Париз]]а од 1789. до 1791. године, да би на крају био гиљотиниран током [[Јакобинска диктатура|Јакобинске диктатуре]].
 
== Научна каријера ==
Ред 29:
=== Научни радови ===
 
Баји је објавио ''Есеј о теорији о сателитима Јупитера'' 1766. године, проширену презентацију коју је 1763. године одржао на Академији наука. Након тога је 1771. године објавио дисертацију ''О светлосним неједнакостима Јупитерових сателита'' а 1778. године је изабран за страног члана Краљевске шведске академије наука.
 
Баји је такође стекао и високи литерарни углед написавши ''Похвале'' краљу [[Шарл V Мудри|Шарлу V Мудром]], [[Никола Луј де Лакај|Николи Лакају]], [[Молијер]]у, [[Пјер Корнеј|Пјеру Корнеју]] и [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфриду Лајбницу]], које је сабрао и издао 1770. и 1790. године. Члан Француске академије постао је 26. фебруара 1784, а Француске књижевне академије 1785. . Од тада се Баји посветио историји науке, објавивши ''Историју древне астрономије'' {{Ref|fn_c|c}} 1775. године, затим и ''Историју модерне астрономије'' (3 издања, 1782).{{Ref|fn_d|d}} Његови други радови су ''Дискурс порекла наука'' (1777);{{Ref|fn_e|e}} ''Дискурс Платонове Атлантиде'' (1779);{{Ref|fn_f|f}} и ''Трактат о индијској и оријенталној астрономији'' (1787).{{Ref|fn_g|g}} Иако су се његовом раду дивили сви његови савременици,,<ref name=Stephens51/> касније су говорили да је "његова ерудиција била... поремећена спекулативном екстраваганцијом."<ref>Encyclopædia Britannica, 1911.</ref>