Грађанско новинарство — разлика између измена

 

Грађанско новинарство или грађански журнализам није нови [[феномен]]. Настанак грађанског новинарства доводимо у везу са модерном грађанском [[држава|државом]], грађанском [[јавно мњење|јавности]] и настанком штампаних [[медији|медија]]. Формирање грађанске јавности, које се подударало са развојем административног апарата, повећањем пореза и државне регулације која је интервенирала у простор приватног, процват салона и кафића који су новом слоју интелектуалца отворили простор за дружење и расправу те развој [[штампа|штампе]] су основни елементи који су омогућили развој раног грађанског новинарства. Крајем [[1992]]. године амерички новинар и уредник листа The Charlotte Observer Ричард Опел, подстакнут непрофесионалним извјештавањем медија, провео је [[анкета|анкету]] у којој су учествовали грађани. Грађани су изразили мишљење да медији мало пишу о виталним темама у друштву као што је [[економија|економска]] ситуација, [[здравство]],[[корупција]], [[криминал]], [[образовање]] и [[екологија|екологији]]. Ослушкујући глас јавности, Опел је обрађујући резултате проведен анкете са грађанима иницирао појаву нове врсте новинарства које је подразумијевало учешће грађана у прикупљању, обради и пласирању информација.

== Услови(фактори) развоја грађанског новинарства ==

Развоју грађанског новинарства значајно је допринио развој Интернета, појава [[блог|блогова]],[[форум|форумима]] и [[веб сајт|сајтовима]]. Дигиталне технологије учиниле су грађанско новинарство универзално привлачним и планетарно релевантним. Интернет и модерне технологије, као и квалитетни све мањи и све моћнији геџети, увећана брзина преноса података на различите начине, неки су од фактора који су обичног човјека најприје укључили у производњу различитих садржаја, а потом од њега, свјесно или несвјесно, направили репортера са мјеста догађаја. Из дана у дан, огроман број видео клипова, [[фотографија]], информација и других садржаја циркулише на [[веб-портал|порталима]] који званично нису медији, на [[друштвена мрежа|друштвеним мрежама]] попут [[Твитер|Твитера]] и [[Фејсбук|Фејсбука]] и многобројним другим каналима.

 

 

Све је то натјерало медије да почну да се прилагођавају. Данас медији имају блогове на својим веб сајтовима, профиле и странице на друштвеним мрежама, новинаре који прате информације на Твитеру, а објављивање информација од стране грађана постала су уобичајена појава.

Било да је присуствовао саобраћајној несрећи, оружаном сукобу, ријетком природном феномену, перформансу неформалне позоришне трупе, обичан човјек данас је у стању да снимак направљен мобилним телефоном истог тренутка постави на интернет, обогати га детаљима које је сам сазнао, информише јавност те медијима пружи основу који може да буде развијена у детаљнију и богатију причу.

 

Иако често постоје несугласице на релацији грађанско новинарство - класично новинарство, ове двије категорије требало би да сарађују како би и једно и друго добило на квалитету. Са једне стране, класично новинарство је често ограничено ресурсима и бројем слободних новинара, те је понекад немогуће "покрити" сва дешавања и изворишта информација. Позитивност грађанског новинарства огледа се у чињеници да може бити допуна професионалном извјештавању, као и показатељ које теме треба да истражимо те битно помагало за креирање реалне и [[објективност|објективне]] слике свијета. Постаје дио садржаја и унутар традиционалних медија, како јавних тако и комерцијалних. Зато је све већи број оних који, када се нађу у право вријеме на правом мјесту, обавештавају друге о томе те шире информације до којих су дошли. Основна и најважнија разлика између грађанског и класичног новинарства јесте што је грађанско новинарство независно од притисака, утицаја, императива профита, али осталих ограничења која и те како притискају класичне медије.

 

 

Грађанско новинарство је на такве притиске имуно јер не зависи ни од чијег новца, мотив није зарада већ информисање на бази ентузијазма.

 

== Напомене и референце ==