'''Аутоеротизам''' је задовољење [[људска сексуалност|сексуалног]] [[нагон]]а на сопственом телу или делу [[тела]] као објекту. По психоаналитичарима карактеристичан је за почетке дечје [[људска сексуалност|сексуалносексуалности]]сти (нпр. сисање прста, љуљање). Аутоеротизам се односи на спонтано [[људска сексуалност|сексуално]] узбуђење које није изазвано споља, већ самим субјектом. Аутоеротизам је, по [[психоанализа|психоанализи]], важна појава у инфантилној [[људска сексуалност|сексуалносексуалности]]сти. Развој либида иде од аутоеротизма до налажења биолошки и социјално адекватног објекта изван сопственог [[тело|тела]]. Само у патолошком и регресивном [[развој]]у [[личност]]и долази до фиксирања на аутоеротске [[облик]]е задовољења, што се манифестује у неурозама, психозама и перверзијама.<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>
