Ацетат — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Ацетати се у раствору другачије понашају у односу на киселину од које потичу. Они у великом броју случајева посредством [[хидролиза|хидролизе]], а утицајем јачег металног јона, попримају базне особине. Једињења су нестабилна и дешава се да, током времена, одређена количина ацетата пређе у други облик, а то прати ослобађање киселине, чији се мирис осећа при отварању посуде у којој се та супстанца налази. У структурном погледу, киселина спада у монокарбоксилне киселине и на [[карбоксилна група|карбоксилну групу]] је везана само једна [[метил група]], која има значајан утицај на реактивност читавог молекула. [[Електронегативност|Електронегативнији]] [[кисеоник]] има [[индуктивни ефекат]]привлачења електрона са суседног угљеника карбоксилне групе. Самим тим, богати се електронима кисеоник, а осиромашује [[угљеник]], који ипак мора то да надокнади привлачењем електрона, али знатно слабијим, са суседне метил групе. Структура ацетатног јона је такође значајна за реактивност молекула који га садржи. Комбинација различитих типова [[Хибридизација орбитала|хибридизације]] одиграва значајну улогу. Метил група је -{sp}-<sup>3</sup> хибридизована, а хибридизација карбоксилне групе је -{sp}-<sup>2</sup>. Оваква комбинација омогућава катактеристичну просторну оријентацију и различитост у угловима веза, што поједине атоме јона штити, а друге наводи на реакцију.
Сама [[сирћетна киселина]] спада у слабе киселине, па најлакше реагује са јаким базама као што су -{NaOH}- ([[натријум-хидроксид|натријум хидроксид]], жива сода) и -{KOH}- ([[калијум-хидроксид|калијум хидроксид]]), градећи одговарајућу со (натријум или калијум ацетат), при чему се издваја вода.<ref name="McMurry3rd">{{McMurry3rd}}</ref> При овој реакцији нису потребни [[катализаторкатализа]]итори јер се реакција лако одвија.<ref name="isbn0-669-04529-2">{{Cite book|last=Zumdahl|first=Steven S.|title=Chemistry | edition = | language = |publisher=D.C. Heath | location = Lexington, Mass |year=1986| origyear = | quote = |isbn=978-0-669-04529-1 | oclc = | doi = |url=|pages=}}</ref>
 
-{CH<sub>3</sub>–CH<sub>2</sub>COOH + NaOH → CH<sub>3</sub>-CH<sub>2</sub>COONa + H<sub>2</sub>O}-
 
Вода настаје реакцијом -{H<sup>+</sup>}- јона из -{COOH}- групе и -{ОН-}- групе из натријум хидроксида. [[Natrijum acetat|Натријум ацетат]] се издваја при овој реакцији као бео талог на дну епрувете. Сирћетна киселина са неком од својих соли са [[алкални метали|алкалним металима]] гради врло стабилне [[пуфер]]е који се користе ради постизања одречене -{[[pH вредност|pH]]}- вредности. Ацетати као соли јаких база и сирћетне киселине реагују базно у процесу хидролизе.<ref name="McMurry3rd"/> Постоје случајеви када ацетати не реагују базно, већ неутрално и то приближно код -{СН<sub>3</sub>COONH<sub>4</sub>}-, где су оба јона слаба и имају сличне производе растворљивости у води. Ацетати нису соли сирћетне киселине само са неорганским базама. Постоје и органска једињења која су само због своје органске природе названа [[естар|естри]], а која настају реакцијом [[естерификација|естерификације]] у којој учествује [[киселина]] и [[алкохол]], у присуству најчешће концентроване [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Долази до стварања естара карактеристичних особина. Постоји неклико огледа који показују природу ацетата.<ref name="McMurry3rd"/> Одмери се приближно иста количина [[натријумnatrijum ацетатacetat|натријум-ацетата]] и воде и то се помеша, загрева до кључања, а потом хлади нагло под млазом хладне воде. У тако охлађеном раствору при додавању неколико кристала исте соли, долази до бурне и јасно видљиве [[кристал]]изације.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> Гради и токсична једињења, а познат је [[Олово(II) ацетат|оловни шећер]].
 
== Структуре ==
256.125

измена