Грађанско новинарство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{početnik|16|1|2015}}
'''''Грађанско новинарство''''' (-{citizen, public, democratic journalisam}-) представља пласирање [[информација]] од стране људи односно грађана који нису професионални [[новинар|новинари]]. Подразумијева се активна улога грађана у процесу сакупљања, извјештавања, анализирања и ширења [[вијест|вијести]] и информација. Грађани сакупљају информације те их дистрибуирају уз помоћ савремене технологије (мобилних телефона, [[интернет|интернета]], и пода, [[рачунар|рачунара]]) у циљу побољшања стања у [[друштво|друштву]] или указивања на нешто што је њима важно или занимљиво. Представља основу [[демократија|демократије]] која подстиче грађане да активно учествују у социјалним процесима и друштвеним питањима.<br />
'''
<big>''Грађанско новинарство настаје, када људи, раније називани публика, узимају у своје руке медијске алатке како би се међусобно обавјештавали.''</big><br /><ref>http://www.mojavest.com/gradjansko.html.</ref>
Ред 21:
:4. воља и жеља публике да активно учествује<br />
 
Развоју грађанског новинарства значајно је допринио развој Интернета, појава [[блог|блогова]], [[форум|форумима]] и [[веб сајт|сајтовима]]. Дигиталне технологије учиниле су грађанско новинарство универзално привлачним и планетарно релевантним. Интернет и модерне технологије, као и квалитетни све мањи и све моћнији [[технологија|геџети]], увећана брзина преноса података на различите начине, неки су од фактора који су обичног човјека најприје укључили у производњу различитих садржаја, а потом од њега, свјесно или несвјесно, направили репортера са мјеста догађаја. Из дана у дан, огроман број видео клипова, [[фотографија]], информација и других садржаја циркулише на [[веб-портал|порталима]] који званично нису медији, на [[друштвена мрежа|друштвеним мрежама]] попут [[Твитер|Твитера]] и [[Фејсбук|Фејсбука]] и многобројним другим каналима.
 
Блогови су почели крајем деведесетих година да играју важну улогу, јер су пружили могућност свакоме од нас да подијели информацију коју има или изрази своје мишљење, које ће да дође до милиона људи. Значајну улогу одиграли су и у развоју [[колаборативно новинарство|колаборативног новинарства]]. "У колаборативном новинарству блог је важна инспиративна платформа и "као алтернативни медијски формат који хибридизира између текста, анимације ријечи, симбола и знакова."<ref>Татјана Тапавички Дуроњић, 2011; страна 211; ''Комуницирање у медијасфери''. Београд: Бирд-фин.</ref>
 
Све је то натјерало медије да почну да се прилагођавају. Данас медији имају блогове на својим веб сајтовима, профиле и странице на друштвеним мрежама, новинаре који прате информације на Твитеру, а објављивање информација од стране грађана постала су уобичајенауобичајна појава.
 
Када се појавило, професионални новинари су грађанско новинарство посматрали "испод ока". Сматрано је да му недостаје квалитет, да новинари [[аматер|аматери]] нису у стању да раздвоје битне чињенице од небитних те да не владају основним знањима, због чега се може десити да пропусте или чак "униште" информацију до које су дошли или су евентуално могли да дођу.
Ред 31:
Ипак, првобитна сумњичавост полако је превазиђена. Многи медији су покренули посебне секције у којима објављују информације прикупљене од грађана,неки развијају читав систем контрибутора, односно људи који су често били најприје [[коментар|коментатори]] текстова на сајту, да би на основу квалитета информацја којима располажу добили сопствени кутак на сајту, уз претходну провјеру уредништва. ЦНН (-{CNN}-) је крајем [[2006]]. развио посебан интернет портал [http://http:http://www.ireport.cnn.com/ иРепорт], који има своју заједницу корисника. Они су сами задужени за бригу о стандардима и реторици рада."<ref>Тена Першин, 2010; страна 218-219; ''Телевизијске вијести''. Загреб: Наклада Медијске истраживања.</ref>
 
Било да је присуствовао саобраћајној несрећи, оружаном сукобу, ријетком природном феномену, перформансу неформалне позоришне трупе, обичан човјек данас је у стању да снимак направљен мобилним телефоном истог тренутка постави на интернет, обогати га детаљима које је сам сазнао, информише јавност те медијима пружи основу који може да буде развијена у детаљнију и богатију [[чланак|причу]].
 
== Значај грађанског новинарства ==
 
Иако често постоје несугласице на релацији грађанско новинарство - класично новинарство([[штамапа]], [[радио]], [[телевизија]]), ове двије категорије требало би да сарађују како би и једно и друго добило на квалитету. Са једне стране, класично новинарство је често ограничено ресурсима и бројем слободних новинара, те је понекад немогуће "покрити" сва дешавања и изворишта информација. "Позитивност грађанског новинарства огледа се у чињеници да може бити допуна професионалном извјештавању, као и показатељ које теме треба да истражимо те битно помагало за креирање реалне и [[објективност|објективне]] слике свијета "<ref> Весна Ђурић, 2013; страна 51; ''Изазови журналистичких истраживања''. Бања Лука: Цомесграфика.</ref>. Постаје дио садржаја и унутар традиционалних медија, како јавних тако и комерцијалних. Зато је све већи број оних који, када се нађу у право вријеме на правом мјесту, обавештавају друге о томе те шире информације до којих су дошли. Основна и најважнија разлика између грађанског и класичног новинарства јесте што је грађанско новинарство независно од притисака, утицаја, императива профита, али осталих ограничења која и те како притискају класичне медије.
 
Данашњи [[мас-медији|масовни медиј]] углавном су у приватном власништву, главни покретач је њихов добитак. Та чињеница медије често ставља у пасиван положај, како у односу на [[reklamaреклама|оглашивачоглашиваче]] који им могу ускратити огласе уколико им се не допада уређивачка политика медија, тако и у односу на различите политичко-економске структуре које на посредан начин такође могу угрозити финансирање медија.
 
Грађанско новинарство је на такве притиске имуно јер не зависи ни од чијег новца, мотив није зарада већ информисање на бази ентузијазма.
Ред 44:
 
Све је то натјерало медије да се прилагођавају. Данас медији имају блогове на својим веб сајтовима, профиле и странице на друштвеним мрежама, новинаре који прате информације на Твитеру. Објављивања информација које потичу од грађана постала су уобичајена ствар.
Познати су примјери грађанског извјештавања о [http://http:http://www.nms.sagepub.com/content/11/5/795.short/ урагану Катрина], грађански извјештаји о нападу на њујоршки трговински центар [[2001]]., извјештаји грађана о поплаваma које су задеселизадесили [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]] у мају [[2014]].
 
Овај облик новинарства може бити идеалан извор информација, али је због вјеродостојности неопходно провјерити те изворе. Критике би се могле однсити и на лични приступ, квалитет обликовања информације и кредибилитет. Рјешење се креће у правцу сарадње са професионалним новинарима, а први такав модел заживио је у сјеверно корејском порталу Охму њуз (-{Ohmu news}-) на коме грађани преносе сазнања као хонорарни сарадници, а запослени те податке провјеравају. Тако је у Енглеској [[2005]]. основана агенција [http://http:http://www.afp.com/en/professionnals/partners/citizenside/ Цитизенсајд] (-{Citizenside}-) која медијима продаје видео материјале. У [[Република Српска|Републици Српској]] је покренута интернет страница [http://http://www.etrafika.net/ Е трафика] у оквиру које грађани могу писати о локалној заједници у којој живе. Прва босанско-херцеговачка [[мултимедија|мултимедијална]] платформа за грађанско новинарство [http://http://www.http://snimaj-sve.com/ "Снимај-све"] подразумијева производњу и размјену [[видео]] материјала чији су аутори грађани. "Симптоматичан је примјер [http://http://www.http://www.perezhilton.com/ Перезхилтон.цом] (-{Perezhilton.com}-), који се бави трачевима у шоу бизнису, а иза којег стоји један човекчовјек, који данас има приходе који досежу и до 50.000 долара дневно. "<ref>http://rs.ejo-online.eu/tag/gradansko-novinarstvo.</ref>
 
== Види још ==