Белишће — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 17:
'''Белишће''' је град у [[Хрватска|Хрватској]] који административно припада [[Осјечко-барањска жупанија|Осјечко-барањској жупанији]]
== Историја ==
Историја подручја града почиње оснивањем индустријскога предузећа [[1884]]. године у овом дијелу источне Хрватске који је био богат [[храст]]овим шумама. Мађарски индустријалиста Саламон Хајнрих Гутман те је године од валповачког властелинства купио на десетогодишње коришћење харкановачко-кошкански комплекс шума површине 3.796,7 јутара. Као најпогодније мјесто за градњу пилане одабрана је неплодна рудина уз десну обалу [[Драва|Драве]] Белистје (у катастарској опшини Бистринци), касније Белиште, по чему је насеље настало на том мјесту и добило име Белишће. Уз пилану, једну од најмодернијих тога доба, никле су и прве стамбене куће некадашње Гутманнове колоније. Истовремено се оснива ватрогасно друштво, потом отвара школска учионица и поштанск уред (1886
У години оснивања предузећа С. Х. Гутман настају и први километри шумско-индустријских пруга ширине колосијека 100 -{cm}-, које убрзо прерастају у локалну жељезницу с јавним прометом, колодвором, ложионицом и ремонтном радионицом у Белишћу.
Ред 23:
Богатство [[Славонија|славонских]] шума, јефтина радна снага и одлична потражња дрвопрерађивачких производа осигурали су фирми велике профите и могућност да крајем 19. и почетком [[20. век]]а изгради творнице за производњу танина, бачава, дрвно-дестилацијских производа и паркета.
Од кућа за становање прво је подигнута Велика кућа (данас управа Белишћа д. д.) за стамбене потребе власника предузећа и за уреде, а потом се граде једноставне куће за раднике. Године 1905. изграђена је највећа зграда старога Белишћа - Палеј, односно Палача Гутман. Потом се подижу зграда дирекције жељезнице (1906
Радништво и први становници Белишћа били су из околних мјеста Валповштине и Михољштине, те досељеници из Лике. Окосницу стручне радне снаге чинили су [[Немци|Нијемци]] и [[Мађари]], па и [[Чеси]], досељени из разних дијелова [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] интензивније досељавају [[Срби]] и руски [[Козаци]], а послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] [[Хрвати]] из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Хрватско Загорје|Хрватског загорја]] и [[Далмација|Далмације]], као и Срби из [[Банија|Баније]] и [[Кордун]]а односно слатинско-воћинског побрђа.
Ред 31:
За вријеме Првог свјетског рата твртка стагнира јер је сва производња била подређена ратним условима. Године 1918. сједиште фирме се премјешта из [[Будимпешта|Будимпеште]] у Белишће и она постаје деоничарско друштво с већинским пакетом акција у власништву породици Гутман. Након година развоја и повремених потешкоћа у пословању, између два рата долази до застоја у производњи и продаји роба. Творнице су присиљене на преоријентацију (нова производња брикетиранога дрвног угљена, производња кестеновога танинског екстракта и др.) и модернизацију (реторте, прерада дестилата, многи нови секундарни кемијски производи итд.). Овим захватима предузеће постаје друго по величини у дрвној индустрији Хрватске. Година 1927. остат ће забиљежена као година у којој је Белишће постало и потом остало самостална општина до 1955. године.
Након конфискације предузећа (1945
Пресудна година у даљем развоју Белишћа је 1960. година. Тада су у рад пуштене творнице за производњу полуцелулозе, папира и амбалаже од валовитога картона, које су потом кроз своје четири фазе развоја довеле Белишће на мјесто водећег привредног субјекта овог краја, Осјечко-барањске жупаније и целулозно-папирне индустрије југоисточне Европе. Током шездесетих година престају с радом производње дрвене вуне, бачава, паркета и танина.
Ред 75:
== Извори ==
* [http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914018.pdf] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
* 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X, ISBN 978-953-6667-07-9;
|