Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
Након што се ослободила шпанске власти, [[Холандија|Холандија]] је у првој половини [[17. век|XVII века]] заузела водећи положај у светској поморској трговини. Располагала је са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 400 бродова, од чега [[Енглеска|Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[СеврноСеверно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у Индији, југоисточној Азији и Америци. Њена поморска трговина протезала се до [[Јапан|Јапана]], а [[река|рекама]] Шелдом, Мезом и Рајном допирала је дубоко у [[Европа|Европу]].
 
Гомилајући огромна богатсва из свих крајева света и вишеструко надмашјући своје поморске такмаце највише је угрожавала Енглеску; у то доба је у рукама [[Холандија|Холандије]] било 9/10 енглеске спољне трговине. Због тога је [[Енглеска|Енглеска]] после револуције [[1648.|1648.г.]] приступила мерама за национализацију свог тржишта. Најважнија мера био је [[Навигацијски акт|„Навигацијски акт“]] донет [[9. октобар|9. октобра]] [[1651.|1651.г.]] чије су одредбе драстично погодиле холандску трговину. Ситуација је убрзо кренула ка ратном решењу проблема. Али, холандска ратна морнарица није одговарала ни проближно јачини, задацима и замаху трговачке морнарице. Но, географски положај [[Холандија|Холандије]] био је управо идеалан за превожење прекоморске робе у [[Европа|Европу]], али јој је Енглеска својим положајем могла затворити оба морска прилаза - и кроз [[Ла Манш|Ла Манш]] и кроз [[Северно море|Северно море]].