Википедија

Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
Вођени су између [[1652.|1652.]] и [[1674.|1674.г.]]
 
Након пропасти тзв. [[Шпанска армада|„Непобедиве арманде“]] [[Шпанија|Шпанија]] је морала да одустане од првог места поморске силе света, а неуспеси у ратовима са [[Француска|Француском]] на копну довели су до само њеног даљег слабљења. То је омогућило [[Португал|Португалу]] да [[1640.|1640.г.]] изађе из персоналне уније са [[Шпанија|Шпанијом]] у коју је био присиљен да уђе још [[1580.|1580.г.]]. Из истих разлога долази до отцепљења Северних провинција [[1581.|1581.г.]] које су усвојиле [[Проглас о независности|Акт о одрицању верности шпанском краљу]], декларацију о независности провинција чиме је званично збачен [[Филип II од Шпаније|Филип II од Шпаније]] као владар северних провинција.
 
штоТоком сенаредних ослободиланеколико шпанске власти[[деценија|деценија]], нагло је јачала привреда [[Холандија|ХоландијаХоландије]]. Велики замах занатске производње свих врста омогућио је процват око 200 градова као центара фландријске и холандске производње и трговине. Холандски лучки градови постали су највећа светска средишта поморског промета, јер је преко тих лука ишло око 50% комплетног тадашњег европског претовара и тако [[Холандија|Холандија]] у првој половини [[17. век|XVII века]] заузелазаузима водећи положај у светској поморској трговини. Располагала је са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 400 бродова, од чега [[Енглеска|Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[Северно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у [[Индија|Индији]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] - [[Борнео|Борнео]], [[Јава|Јава]], [[Целебес|Целебес]], [[Цејлон|Цејлон]], [[Јужна Африка (регија)|јужној Африци]] и атлантској обали [[Северна Америка|АмерициСеверне Америке]]. Холански насељеници су основали данашњи [[Њу Јорк|Њу Јорк]] који се тада звао Нови Амстерсдам. Њена поморска трговина протезала се до [[Јапан|Јапана]], а [[река|рекама]] [[Шелда|Шелдом]], [[Меза|Мезом]] и [[Рајна|Рајном]] допирала је дубоко у [[Европа|Европу]].
 
Гомилајући огромна богатсва из свих крајева света и вишеструко надмашјући своје поморске такмаце највише је угрожавала Енглеску; у то доба је у рукама [[Холандија|Холандије]] било 9/10 енглеске спољне трговине. Због тога је [[Енглеска|Енглеска]] после револуције [[1648.|1648.г.]] приступила мерама за национализацију свог тржишта. Најважнија мера био је [[Навигацијски акт|„Навигацијски акт“]] донет [[9. октобар|9. октобра]] [[1651.|1651.г.]] чије су одредбе драстично погодиле холандску трговину. Ситуација је убрзо кренула ка ратном решењу проблема. Али, холандска ратна морнарица није одговарала ни проближно јачини, задацима и замаху трговачке морнарице. Но, географски положај [[Холандија|Холандије]] био је управо идеалан за превожење прекоморске робе у [[Европа|Европу]], али јој је Енглеска својим положајем могла затворити оба морска прилаза - и кроз [[Ла Манш|Ла Манш]] и кроз [[Северно море|Северно море]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Англо-холандски_поморски_ратови”