Голија (Србија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
| опис_слике = Поглед на Јанков камен
| области = [[Рашка област]]
| регије = [[Пештерска висораван|Пештер]]
| покрајине =
| републике =
Ред 22:
| изговор =
}}
'''Голија''' је [[планина]] у [[Југозапад|југозападној]] [[Србија|Србији]], [[запад]]но од [[Рашка|Рашке]], чији је највиши [[Планински врх|врх]] Јанков Камен (1.833 -{[[Метар|m]]}-). Налази се 40 -{[[километар|km]]}- југозападно од [[Ивањица|Ивањице]] и 32 -{[[километар|km]]}- северно од [[Нови Пазар|Новог Пазара]].
== Географске одлике ==
Голија припада унутрашњој зони [[Динарске планине|Динарског планинског система]]. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 -{km}-. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1833 -{m}-) и Црни врх (1795 -{m}-). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: [[Студеница (река)|Студеница]], [[Брвеница (река)|Брвеница]], Моравица итд.
Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал [[буква|букве]] је доста широк, од 500 до 1000 -{m}- надморске висине. Испод појаса букве налази се појас [[храст]]а. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1700 -{m}- заступљена је само [[смрча]]. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на [[панчићева оморика|оморику]], а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 -{ha}- још од [[1950]]. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 -{ha}- у близини Јанковог камена.
Ова планина је највероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1833 -{m}-. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, a поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток.
[[Датотека:Jezero Ticar na Goliji.jpg|десно|250п|мини|[[Dajićko jezero|Тичар (језеро)]]]]
[[Датотека:Vodopad_na_Golijskoj_reci1.jpg|десно|250п|мини|Водопад на Голијској реци]]
Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, a зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног [[Средоземно море|медитеранског]] утицаја клима у долинама [[Ибар|Ибра]], Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћака, a последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.
Ред 41:
== Види још ==
* [[Парк природе Голија]]
* [[Dajićko jezero|Тичар (језеро)]]
== Спољашње везе ==
| |||