Свемир (космологија) — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Датотека:Atmosphere layers-fr.svg|мини|Границе између Земље и свемира.]]
 
'''Свемир''' је празнина која се налатиналази између [[Небеско тело|небеских тела]].{{sfn|Dainton|2001|pp=132–133}} Она није потпуно празна, али се садржисастоји из вискорогвисоког вакуума мале густине честица, међу којима доминира плазма хидрогена и хелијума, као и електромагнетскаелектромагнетна радијација, магнетска поља, неутрини, космичка прашина и космички зраци. Основна температура, успостављена спољном косничкомкосмичком радијацијом изазваном [[Велики прасак|Великим праском]] износи 2.7 келвина (K). Плазма са густином од мање од једног атома хидрогена по кубном метру и температура од неколико милиона келвина у простору између галаксија представља најбарионичнунајбарионичнију материју у свемиру; локалне концентрације су кондензирале и сада чине звезде и галаксије. У већини галкасија, проматрања пружају доказ да је 90% масе непознатог порекла и материјала који се назива [[тамна материја]], и која реагује у додиру са другим материјама кроз гравитационе, али не и електромагнетскеелектромагнетне силе.{{sfn|Фридман|Кофман|2005|pp=573, 599–601}} Подаци указују на то да је већина једнакости масе и енергије у свемиру који се може проматрати лоше схваћена енергија вакуума свемира коју астрономи називају [[Тамна енергија|тамном енергијом]].{{sfn|Фридман|Кофман|2005|pp=650–653}} Међугалактички свемир заузима највећи део свемира, али чак се и галаксије и свезданизвездани системи скоро у потпуности састоје из празног простора.
 
Не постоји дефинитивна граница која указује на то где почиње свемир. Међутим, [[Карманова линија]], на висини од {{Convert|100|km|mi|abbr=on}} изнад нивоа мора,{{sfn|O'Leary|2009|p=84}} се конвенционално користи као почетак свемира у свемирским уговорима и ради одржавања записа о ваздушно-космичком простору. Оквир интернационалног свемирског закона је успостављен Уговором о свемиру, који су саставиле Уједињене нације 1967. године. Овај уговор искључује могућност било каквих потенцијалних идеја о националном суверенитету и дозвољава свим државама да слободно истражују свемир. Године 1979. су потписивањем Месечевог уговора све површине објеката као што су планетемпланете као и орбитални простор око тих тела, стављене под јурисдикцију интернационалног комитета. Упркос састаљањусастављању резолуција Уједињених Нација о мирном коришћењу свемира, већ су испитана анти-сателитска оружја у подручју Земљине орбите.
 
Људи су започели физичко истраживање свемира током 20. века појавом високолетећих балона, што је касније било испраћено и слањем ракета у свемир са људском посадом. Земљину орбиту је први посетио [[Јуриј Гагарин]] из Совјетског Савеза 1961. године, аи од тада супа до сада су свемирске летелице без посаде посетиле све познате планете Сунчевог система. Због високе цене одласка у свемир, свемирске летелице са посадом су своје посете ограничиле на ниски део Земљине оргитеорбите и Месец. У августу 2012. године, [[Војаџер 1]] је била прва летелица која је ушла у међузвездани простор.
 
Свемир представља средину која је човечанству велики изазов за истраживање због вакуума и радијације. [[Нулта гравитација]] има негативан утицај на људску психу, те изазива како атрофију мишића, тако и губитак костију. Поред проналажења решења за ове здравствене и проблеме животне средине, људи ће такође морати да пронађу начин како би значајно смањили цену одласка у свемир, ако би желели да постану цивилизација која није ограничена свемиром.
603

измене