Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена

Током наредних неколико [[деценија]], нагло је јачала привреда [[Низоземска република|Низоземске републике]]. Велики замах занатске производње свих врста омогућио је процват око 200 градова као центара фландријске и холандске производње и трговине. Холандски лучки градови постали су највећа светска средишта поморског промета, јер је преко тих лука ишло око 50% комплетног тадашњег европског претовара и тако Низоземска република у првој половини [[17. век|XVII века]] заузима водећи положај у светској поморској трговини. Располагала је са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 4004000 бродова, од чега [[Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[Северно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у [[Индија|Индији]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] - [[Борнео]], [[Јава]], [[Целебес]], [[Цејлон]], [[Јужна Африка (регија)|јужној Африци]] и атлантској обали [[Северна Америка|Северне Америке]]. Холански насељеници су основали данашњи [[Њујорк]] који се тада звао [[Нови Амстердам]]. Чак су неко време у свом поседу имали и кинеско острво [[Тајван]]. Њена поморска трговина протезала се до [[Јапан]]а, а рекама [[Шелда|Шелдом]], [[Меза|Мезом]] и [[Рајна|Рајном]] допирала је дубоко у [[Европа|Европу]].