Свемир (космологија) — разлика између измена

[[Датотека:CMB Timeline300 no WMAP.jpg|десно|350px|мини|Ово је уметнички концепт метричког ширења свемира, при чему је запремина универзума представљена у сваком временском интервалу циркуларним одељцима. Лево је приказана убрзана инфлација од првобитног стања, праћена даљим приказом стабилне експанзије све до данашњег дана, приказаној десно.]]
 
Према теорији Великог праска, универзум је настао из једног врло топлог и густог стања пре око 13.8 милијарди година, те је убрзано почео да се шири. Око 380,000 година касније се универзум охладио довољно да би дозволио електронима и протонима да се споје и формирајухидрогенформирају хидроген, и то је такозвана епоха рекомбинације. Када се ово догодило, материја и енергија су се одвојиле, и тиме дозволиле фотонима да слободно путују свемиром. Материја која је остала након првобитне експанзије је од тада подвргнута гравитационом колапсу да би од ње биле створене звезде, галаксије и други астрономски објекти, оставивши за собом дубоки вакуум који формира оно што ми данас називамо свемиром.{{sfn|Silk|2000|pp=105–308}} Како светлост има коначну брзину, ова теорија такође и ограничава величину директно видљивог универзума. Ово оставњаоставља отворено питање о томе да ли је универзум ограничен или неограничен.
 
Данашњи облик универзума је утврђен из мерења [[Космичко позадинско зрачење|космичког позадинског зрачења]] користећи се сателитима. Ове опсервације указују на то да је видљиви универзум раван, што значи да ће фотони на паралелним путањама у једном тренутку остати паралелни док путују кроз свемир, све до границе видљивог универзума, осим под утицајем локалне гравитације. Равни универзум, заједно са измереном масом густине универзума и убрзаном експанзијом универзума указују на то да свемир има енергију вакуума која није равна нули, и која се назива [[тамна енергија]].{{sfn|Sparke|Gallagher|2007|pp=329–330}}
603

измене