Свемир (космологија) — разлика између измена

Свемир је најближи природни пример савршеног вакуума. У њему нема фрикцијетрења, што дозвољава звездама, планетама и месецима да се слободно крећу кроз своје идеалне орбите. Међутим, чак и дубоки вакуум међугалактичког свемира није лишен материје, и садржи пар хидрогенскихводоникових атома по кубном метру. У поређењу са тим, ваздух који ми удишемо садржи око 10²⁵ молекула по кубном метру.{{sfn|Borowitz|Beiser|1971}} Мала густина материје у свемиру значи да електромагнетска радијација може да путује великим удаљеностима без да буде расута: средња слободна стаза фотона у ,еђугалактичкоммеђугалактичком простору износи око 10²³  километара, или 10 милијарди светлосних година.{{sfn|Davies|1977|p=93}} Упркос томе, изумирање, коју чине апсорпција и расипање фотона прашином и гасом, је врло важан фактор галактичке и међугалактичке астрономије.

Звезде, планете и месеци задржавају своје атмосфере гравитационим привлачењем. Атмосфере немају јасно одређене границе: густина атмосферског гаса се постепено смањује са удаљавањем од објекта све док не постане неприментанеприметна у односу на околину.{{sfn|Chamberlain|1978|p=2}} Атмосферски притисак Земље пада за око {{nowrap|0.032 }} [[Паскал (јединица)|Pa]] на висини од 100 киломератакилометара, у поређењу са 100,000 Pa дефиниције Интернационалне уније за чисту и примењену хемију за стандардан притисак. Преко ове висине, притисак изотропског гаса брзо постаје неприметан у поређењу са притиском радијације од Сунца и динамичког притиска соларног ветра. Термосфера у овом спектру има високи градијент притиска, температуре икомпозиције, те доста варира због свемирског времена.

Изван заштитне атмосфере и магнетског поља, има пар препрека за пролазак енергетских субатомских честица кроз свемир, а то су космички зраци. Ове честице имају енергију која варира од 10⁶&nbsp;[[Електронволт|eV]] до екстремних 10²⁰&nbsp;eV ултра високо-енергетских космичких зрака. TВрхунацВрхунац флукса космичких зрака се догађа при енергији од око 10⁹&nbsp;eV, са отприлике 87% протона, 12% хелијумских нуклеуса и 1% тежих нуклеуса. У спектру високе енергије, флукс електрона садржи само 1% флукса протона. Космички зраци могу оштетити електронске компоненте и могу представљати претњу по здравље свемирским путницима. Према астронаутима, као што је [[Доналд Петит]], свемир има мирис изгорелог/ и мирис метала, сличан мирису апарата за варење.<ref>{{cite web|url=http://www.livescience.com/34085-space-smell.html|title=На шта мирише свемир?|publisher=Жива наука|date=20. 7. 2012.|accessdate=19. 2. 2014.}}</ref><ref name="PopSicSmell">{{cite web|url=http://www.popsci.com/science/article/2013-07/what-does-space-smell|title=на шта мирише свемир|last=Шифман|first=Лизи|publisher=Популарна наука|date=17. 7. 2013.|accessdate=19. 2. 2014.}}</ref>

Упркос суровом окружењу, неколико облика живота је пронађено који могу издржати екстремне услове свемира на дуже периоде. Врсте лишаја које је Свемирска агенција однела у свемир су издржала подлађањеподлагање свемирским условима током десет дана 2007. године. Семење ''[[Arabidopsis thaliana]]'' и ''[[Nicotiana tabacum]]'' су проклијала након што су била изложена свемирским условима током периода од годину ипо дана. Род ''[[bacillus subtilis]]'' је преживео 559 дана када је био подвргнут лискојниској Земљаној орбити или симулираном марсовском окружењу. Хипотеза панспермија предлаже да камење избачемоизбачено у свемир са планета на којима има живота могу успешно пренети облике живота до другог насељивог света. постојиПостоји претпоставка да се такав сценарио и догодио у раним данима живота нашег Сунчевог система, са потенцијалним микроорганизмима, при чему је камење размењемо између Венере, Земље и Марса.

Нагло излагање врло ниском притиску, као што је ситуација током брзе декомпресијадекомпресије, може изазвати [[Barotrauma|баротрауму]]—повреду плућа, изазване великом разликом у притиску између унутрашности и спољашњости грудног коша. Чак и ако је дисајни пут жртве потпуно отворен, проток ваздуха кроз душник може бити превише спор да би спречио пуцање или повреду. Брза декомпресија могуможе изазвати повреду бубне опне и синуса, модрице и крварење меког ткива се може догодити, а шок може изазвати повишену конзумацију кисеоника, што води до [[Хипоксија|хипоксије]].

Као последица брзе декомпресије, било који [[кисеоник]] растворен у крви ће се испразнити у плућима, да би покушао да уједначи градијент парцијалног притиска. Када дезоксигенисана крв доспе до мозга, људи и животиње ће изгубити свест након пар секунди и умрети од хипоксије у року од пар минута. Крв и остале телесне течности кључају када притисак падне испод 6.3 Pa, и ово здравствено стање се назива еболизам. Пара може надути тело на два пута његове величине и може успорити циркулацију, али је ткиво еластично и има довољно пора да би спречио пуцање. Еболизам је успорен притиском на крвне судове, те део крви остаје у течном стању. Отицање и еболизам могу бити умањени ношењем специјалног одела за летење. Свемирски астронаути носе еластично одело које спречава еболизму при притиску ниском чак и до 2 kPa. Свемирска одела су потребна на 8 километара удаљености од Земље да би обезбедили довољно кисеоника за дисање и да би се спречио губитак воде, док су изнад 20 километара су обавезна ради спречавања еболизма. Већина свемирских одела у себи имају око 30–39 kPa чистог кисеоника, што је отприлике иста количина која се налази и на површини Земље. Овај притисак је довољно висок да би спречио еболизам, али испаравање нитрогенаазота који се раствара у крви још увек може изазвати мучнине због декомпресије и еболизам гаса, ако се не третира.{{sfn|Davis|Johnson|Stepanek|2008|pp=270–271}}

Пошто су људи навикнути на живот у гравитацији Земље, излагање безтежинскомбестежинском стању има доказане штетне ефекте на здравље људског тела. У почетку је више од 50% астронома патило од мучнине узроковане путовањем свемиром. Ово може изазвати мучнину, повраћање, вртоглавицу, летаргичност, и уопштено осећај болести. Трајање осећаја болести варира, али углавном траје 1–3 дана, након чега се тело прилагођава новој средини. Дуже излагање безтежинскомбестежинском стаеустању може резултовати атрофијом мишића, пропадањем скелетона и свемирском остеопенијом. Ови утицаји могу бити умањени кроз режим вежби. Међу друге ефекте спадају редистрибуција течности, успоравање кардиоваскуларног система, умањена продуктивност црвених крвних зрнаца, поремећаји равнотеже и ослабљивање имуног система. Мањи симптоми су губитак телесне масе, include loss of body mass, назална конгестија, поремећај сна и надувеност лица.

Излагање изворима радијације, као што су јонизирани космички зраци високе енергије могу резултовати умором, мучнином, повраћањем, као и оштећењем имуног система и променепроне броја белих крвних зрнаца. Током дужег периода, међу симптоме спадају повећани ризик добијања рака, оштећење очног вида, плућа и гастроинтестиналног тракта.