Свемир (космологија) — разлика између измена

== Средина ==
[[Датотека:Hubble Ultra Deep Field part d.jpg|десмо|мини|Део слике Хабл ултра-дубоког поља који приказује типични део свемира који садржи галаксије које смањује дубоки вакуум. Узевши у обзир финитну брзину светлости, овај поглед приказује последњих 3 милијарди година историје свемира.|alt=Црна позадина са светлосним облицима различитих величина насумично разбацаних. Углавном су беле, црвене или плаве нијансе.]]
Свемир је најближи природни пример савршеног вакуума. У њему нема фрикцијетрења, што дозвољава звездама, планетама и месецима да се слободно крећу кроз своје идеалне орбите. Међутим, чак и дубоки вакуум међугалактичког свемира није лишен материје, и садржи пар хидрогенскихводоникових атома по кубном метру. У поређењу са тим, ваздух који ми удишемо садржи око 10<sup>25</sup> молекула по кубном метру.{{sfn|Borowitz|Beiser|1971}} Мала густина материје у свемиру значи да електромагнетска радијација може да путује великим удаљеностима без да буде расута: средња слободна стаза фотона у ,еђугалактичкоммеђугалактичком простору износи око 10<sup>23</sup>&nbsp; километара, или 10 милијарди светлосних година.{{sfn|Davies|1977|p=93}} Упркос томе, изумирање, коју чине апсорпција и расипање фотона прашином и гасом, је врло важан фактор галактичке и међугалактичке астрономије.
 
Звезде, планете и месеци задржавају своје атмосфере гравитационим привлачењем. Атмосфере немају јасно одређене границе: густина атмосферског гаса се постепено смањује са удаљавањем од објекта све док не постане неприментанеприметна у односу на околину.{{sfn|Chamberlain|1978|p=2}} Атмосферски притисак Земље пада за око {{nowrap|0.032 }} [[Паскал (јединица)|Pa]] на висини од 100 киломератакилометара, у поређењу са 100,000 Pa дефиниције Интернационалне уније за чисту и примењену хемију за стандардан притисак. Преко ове висине, притисак изотропског гаса брзо постаје неприметан у поређењу са притиском радијације од Сунца и динамичког притиска соларног ветра. Термосфера у овом спектру има високи градијент притиска, температуре икомпозиције, те доста варира због свемирског времена.
 
На Земљи, температура је дефинисана као кинетичка активност окружујуће атмосфере. Међутим, температура вакуума не може бити измерена на овај начин. Уместо тога, температура се утврђује мерењем радијације. Сав видљиви универзум је испуњен фотонима који су створени приликом Великог праска, који је познат као [[космичко позадинско зрачење]]. Тренутна температура црног тела позадинског зрачења износи око −270&nbsp;°C. Одрењене области свемира могу садржати врло енергетске честице које имају много вишу температуру него космичко позадинско зрачење, као што је корона Сунца где температуре могу варирати више од 1.2–2.6&nbsp;MK.
 
Изван заштитне атмосфере и магнетског поља, има пар препрека за пролазак енергетских субатомских честица кроз свемир, а то су космички зраци. Ове честице имају енергију која варира од 10<sup>6</sup>&nbsp;[[Електронволт|eV]] до екстремних 10<sup>20</sup>&nbsp;eV ултра високо-енергетских космичких зрака. TВрхунацВрхунац флукса космичких зрака се догађа при енергији од око 10<sup>9</sup>&nbsp;eV, са отприлике 87% протона, 12% хелијумских нуклеуса и 1% тежих нуклеуса. У спектру високе енергије, флукс електрона садржи само 1% флукса протона. Космички зраци могу оштетити електронске компоненте и могу представљати претњу по здравље свемирским путницима. Према астронаутима, као што је [[Доналд Петит]], свемир има мирис изгорелог/ и мирис метала, сличан мирису апарата за варење.<ref>{{cite web|url=http://www.livescience.com/34085-space-smell.html|title=На шта мирише свемир?|publisher=Жива наука|date=20. 7. 2012.|accessdate=19. 2. 2014.}}</ref><ref name="PopSicSmell">{{cite web|url=http://www.popsci.com/science/article/2013-07/what-does-space-smell|title=на шта мирише свемир|last=Шифман|first=Лизи|publisher=Популарна наука|date=17. 7. 2013.|accessdate=19. 2. 2014.}}</ref>
 
Упркос суровом окружењу, неколико облика живота је пронађено који могу издржати екстремне услове свемира на дуже периоде. Врсте лишаја које је Свемирска агенција однела у свемир су издржала подлађањеподлагање свемирским условима током десет дана 2007. године. Семење ''[[Arabidopsis thaliana]]'' и ''[[Nicotiana tabacum]]'' су проклијала након што су била изложена свемирским условима током периода од годину ипо дана. Род ''[[bacillus subtilis]]'' је преживео 559 дана када је био подвргнут лискојниској Земљаној орбити или симулираном марсовском окружењу. Хипотеза панспермија предлаже да камење избачемоизбачено у свемир са планета на којима има живота могу успешно пренети облике живота до другог насељивог света. постојиПостоји претпоставка да се такав сценарио и догодио у раним данима живота нашег Сунчевог система, са потенцијалним микроорганизмима, при чему је камење размењемо између Венере, Земље и Марса.
 
=== Утицај на људско тело ===
[[Датотека:Astronaut-EVA.jpg|десно|thumb|Због опасности вакуума, астронаути носе свемирско одело под притиском када се налазе ван свемирске летелице.|alt=Доња половина приказује плаву планету са белим облацима. Горња половина приказује човека у белом свемирском оделу и јединицу за маневрисање на црној позадини.]]
Нагло излагање врло ниском притиску, као што је ситуација током брзе декомпресијадекомпресије, може изазвати [[Barotrauma|баротрауму]]—повреду плућа, изазване великом разликом у притиску између унутрашности и спољашњости грудног коша. Чак и ако је дисајни пут жртве потпуно отворен, проток ваздуха кроз душник може бити превише спор да би спречио пуцање или повреду. Брза декомпресија могуможе изазвати повреду бубне опне и синуса, модрице и крварење меког ткива се може догодити, а шок може изазвати повишену конзумацију кисеоника, што води до [[Хипоксија|хипоксије]].
 
Као последица брзе декомпресије, било који [[кисеоник]] растворен у крви ће се испразнити у плућима, да би покушао да уједначи градијент парцијалног притиска. Када дезоксигенисана крв доспе до мозга, људи и животиње ће изгубити свест након пар секунди и умрети од хипоксије у року од пар минута. Крв и остале телесне течности кључају када притисак падне испод 6.3 Pa, и ово здравствено стање се назива еболизам. Пара може надути тело на два пута његове величине и може успорити циркулацију, али је ткиво еластично и има довољно пора да би спречио пуцање. Еболизам је успорен притиском на крвне судове, те део крви остаје у течном стању. Отицање и еболизам могу бити умањени ношењем специјалног одела за летење. Свемирски астронаути носе еластично одело које спречава еболизму при притиску ниском чак и до 2 kPa. Свемирска одела су потребна на 8 километара удаљености од Земље да би обезбедили довољно кисеоника за дисање и да би се спречио губитак воде, док су изнад 20 километара су обавезна ради спречавања еболизма. Већина свемирских одела у себи имају око 30–39 kPa чистог кисеоника, што је отприлике иста количина која се налази и на површини Земље. Овај притисак је довољно висок да би спречио еболизам, али испаравање нитрогенаазота који се раствара у крви још увек може изазвати мучнине због декомпресије и еболизам гаса, ако се не третира.{{sfn|Davis|Johnson|Stepanek|2008|pp=270–271}}
 
Пошто су људи навикнути на живот у гравитацији Земље, излагање безтежинскомбестежинском стању има доказане штетне ефекте на здравље људског тела. У почетку је више од 50% астронома патило од мучнине узроковане путовањем свемиром. Ово може изазвати мучнину, повраћање, вртоглавицу, летаргичност, и уопштено осећај болести. Трајање осећаја болести варира, али углавном траје 1–3 дана, након чега се тело прилагођава новој средини. Дуже излагање безтежинскомбестежинском стаеустању може резултовати атрофијом мишића, пропадањем скелетона и свемирском остеопенијом. Ови утицаји могу бити умањени кроз режим вежби. Међу друге ефекте спадају редистрибуција течности, успоравање кардиоваскуларног система, умањена продуктивност црвених крвних зрнаца, поремећаји равнотеже и ослабљивање имуног система. Мањи симптоми су губитак телесне масе, include loss of body mass, назална конгестија, поремећај сна и надувеност лица.
 
Током дужих путовања свемиром, радијација може представљати акутни здравствени проблем.
Излагање изворима радијације, као што су јонизирани космички зраци високе енергије могу резултовати умором, мучнином, повраћањем, као и оштећењем имуног система и променепроне броја белих крвних зрнаца. Током дужег периода, међу симптоме спадају повећани ризик добијања рака, оштећење очног вида, плућа и гастроинтестиналног тракта.
 
== Граница ==
603

измене