Свемир (космологија) — разлика између измена

=== Геосвемир===
[[Датотека:Aurora-SpaceShuttle-EO.jpg|thumb|десно|[[AПоларна светлост]] проматрана из [[Спејс-шатл|спејс-шатла]] ''Дискавери'', мај 1991. године (орбитална висина: 260 km).]]
Геосвемир је област свемира у близини планете Земље. Геосвемир обухвата горњу област атмосфере и магнетосфере. {{sfn|Schrijver|Siscoe|2010|p=363}} [[Van Alenov pojas|Ван Аленов појас]] се налази у оквиру геосвемира. Спољна граница геосвемира је [[магнетопауза]], wкојакоја формира интерфејс између магнетосфере планете и соларног ветра. Унутрашња граница је [[јоносфера]]. Како су физичке особине и понашање простора у близини Земље подложни утицају понашања Сунца и свемирсног времена, простор геосвемира је повезан унутар себе хелиофизиком; науком о Сунцу и његовом утицају на планете Сунчевог система.{{sfn|Fichtner|Liu|2011|pp=341–345}}
 
Величина геосвемира, одређена магнетопаузом је набијена у правцу Сунца посредством притиска и соларног ветра, дајући јој типичну субсоларну удаљеност од 10 земљаних пречника од центра планете.
 
Геосвемир је насељен електрички напуљенимнапуњеним честицама са врло ниском густином, кретњама које контролише магнетско поље Земље. Ови облици плазме стварају облике из којих узнемиравања која подсећају на олује и које добијају енергију од соларних ветрова могу довести електричну струју до Земљине горње атмосфере. Током геомагнетских олуја две области геосвемира, радијацијски појас и јонсферајоносфера, могу постати снажно узнемирени. Ове олује повећавају флуксове енергетских електрона који могу тајно оштетити електронику сателита,а могу бити погубне и по астронауте, чак и у нижој Земљиној орбити. Такође стварају и поларну светлост, која је видљива у близини магнетног поља Земље.
 
==== Цислунарни свемир ====
603

измене