Свемир (космологија) — разлика између измена

=== Међузвездани свемир ===
[[Датотека:52706main hstorion lg.jpg|десно|thumb|Шок лука који формира магнетосфера младе звезде [[LL Orionis]] (у средини) када се судара са током [[Месје 42|маглине Орион]].]]
Међузвездани свемир је физички простор у оквиру галаксије који не заузимају звезде или њихови планетарни системи. Садржај међузвезданог свемира се назива међузвездани медијум. Просечна густинегустина материје у овој области износи око 10<sup>6</sup> честица по m<sup>3</sup>, али ово варира од најниже вредности која може износити 10<sup>4</sup> – 10<sup>5</sup> у областима ретке материје до око 10<sup>8</sup> – 10<sup>10</sup> у [[Тамна маглина|тамним маглинама]]. Области ууу којима се формирају звезде могу достићи густину од 10<sup>12</sup> – 10<sup>14</sup> честица по m<sup>3</sup> (у поређењу са тим, густина Земљине атмосфере на нивоу мора износи 10<sup>25</sup> честица по m<sup>3</sup><ref>{{cite web|last=Тајсон|first=Патрик|title=Кинетичка атмосфера: МолекуларМолекуларни Numbersбројеви|url=http://www.climates.com/KA/BASIC%20PARAMETERS/molecularnumbers.pdf|accessdate=13. септембар 2013|date=јануар 2012}}</ref>). Скоро 70% запремине међузвезданог медијума се састоји из усамљених хидрогенских атома. ОвоОно је обогаћено хелијумским атомима, као и малим количинама тежих атома који се формирају кроз звездану нуклеосинтезу. Ови атоми могу бити лансирани у међузвездани медијум звезданим ветровима, или када развијене звезде почну да одбацују свој спољни омотач, као што је у случају формирања [[Планетарна маглина|планетарне маглине]]. Катаклизмична експлозија [[Supernova|супернове]] ће створити растући таласни шок који ће се састојати из лансираних материјала.
 
Постоји одређени број молекула у међузвезданом свемиру, а могу постојати иии сићушне честице прашине. Подударање молекула откривених путем [[Radio-astronomija|радио-астронимије]] dсесе равномерно повећава за око четири нове врсте сваке године. Велике области материје веће густине, познате као [[Gigantski molekulski oblaci|гигантски молекулски облаци]] дозвољавају догађање хемијских реакција, међу којима су и формирање органиских полиатомских врста. Већина ових хемијских реаксија је покренута сударањима. Енергетски космички зраци пенетрирају хладне, густе облаке и јонизирају хидроген и хелијум. Јонизирани хелијум се може затим раздвојити на релативно обилан [[угљен-моноксид]] да би произвео јонизирани угљеник, што затим може изазвати органске хемијске реакције.
 
Локални међупросторни медијум је област свемира који се налази на удаљености од 100&nbsp;[[парсек]]а (pc) од Сунца, што га чини занимљивим не само због своје близине, већ и због његове интеракције са Сунчевим системом. Ова запремина се скоро па подудара са облашћу свемира који се назива [[Локални мехур]], која је карактеристична по мањку густих, хладних облака. Формира шупљину у спиралној галаксији Орион Млечног пута, са густим молекуларним облацима који леже на њеним границама, као што су [[Сазвежђе|сазвежђа]] [[Змијоноша (сазвежђе)|Змијоноша]] и [[Бик (сазвежђе)|Бик]]. Ова запремина садржи око 10<sup>4</sup>–10<sup>5</sup> звезда, и локални међузвездани гас чини противтежу атмосферама које окружују ове звезде, са запремином сваке сфере која варира у зависности од локалне густине међузвезданог медијума.
 
Када се звезде крећикрећу довољно високом брзином, њихове атмосфере могу створити шок лука приликом судара са међузвезданим медијумом. Декадама је сматрано да је и Сунце имало шок лука. Године 2012. су подаци Међузвезданог истраживача граница и НАСА-иног [[Војаџер|Војаџера]] да сунчев шок лука не постоји. Уместо тога, ови аутори тврде да талас лука [[Махов број|Маховог броја]] дефинише транзицију са тока соларног ветра на међузвездани медијум.
 
=== Међугалактички свемир ===
603

измене