Mato Topalović — разлика између измена

68 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
мНема описа измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[DatotekaДатотека:Mato Topalovic 1885 Mayerhofer.png|thumb|Mato Topalović]]
'''Mato Topalović''' ([[Zdenci]] kod [[Slavonski Brod|Slavonskog Broda]], 9. septembar [[1812]] — [[Gradište]], 26. april [[1862]]), [[Slavonija|slavonski]] sveštenik, profesor, pisac i član [[Ilirizam|ilirskog pokreta]].
 
== Životopis ==
Jedan od prvih Slavonaca koji su prihvatili ideje ilirskog pokreta. Pučku školu pohađa u Slavonskom Brodu, a gimnaziju u Vinkovcima. U bogosloviji đakovačke biskupije upoznaje [[Josip Juraj Štrosmajer|Štrosmajera]] i Jurja Tordinca. Nakon završenog dvogodišnjeg tečaja iz filosofije u Đakovu započinje studiranje u [[Pešta|Pešti]] gdje upoznaje Frana Kurelca, Stjepana Ilijaševića i Miroslava Dražića. Doktorira filosofiju zajedno sa Štrosmajerom 1833. godine, doktorat iz bogoslovlja postiže 1837. godine u [[Википедија:Вики гимназијалац/Beč|Beču]]u kao kandidat kolegija Pazmaneum. Za vrijeme bečkog studija 1834. godine upoznaje [[Ljudevit Gaj|Ljudevita Gaja]] s kojim se poslije dopisuje. Za sveštenika je postavljen 17. jula 1837. godine. Prvu misu je služio u [[Kaniža (Bebrina)|Kaniži]] <ref>{{Cite book|last= Brlić|first= Ignjat|authorlink= Ignjat Alojzije Brlić|coauthors= Dr Ignjat Brlić |title= Uspomene na stari Brod, 3.knjiga, pp. 31.|year=1885|url= http://gksb.hr/images/izdavastvo/uspomene_na_stari_brod_iii/index.html |publisher= |location= Brod na Savi |id=}}</ref>
 
Svešteničku službu obavljao je kao vojni kapelan u [[Верона|Veroni]], zatim kao vikar u Trnavi, i Vinkovcima. 1844. godine dolazi u [[Đakovo]] na poziv biskupa Josipa Kukovića za profesora filosofije. 1848. godine odlazi sa [[Stanko Vraz|Stankom Vrazom]]. u [[Prag]] na Sveslavenski kongres. 1. novembra 1855. godine postaje župnikom u [[Gradište|Gradištu]]. Razbolivši se od sušice umire 26. aprila 1862. godine u pedesetoj godini života. Nadgrobni spomenik mu podiže dugogodišnji prijatelj Josip Juraj Štrosmajer u znak «bratimskog svećenstva i prijateljske ljubavi». Perom ga je ovjekovječio i [[Petar Preradović]] u svojim sonetima.
1.572.075

измена