Википедија

IP адреса — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 95.208.248.72 (разговор) на последњу измену корисника 178.223.26.127
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 6:
== Више детаља ==
 
[[Интернет протокол]] познаје сваког логичког домаћина ({{јез-енгл|host}}) по броју, такозваној -{IP}- адреси. На било којој датој мрежи овај број мора бити јединствен за све домаћине интерфејса који комуницирају кроз ту мрежу. [[Добављач интернет услуге|Интернет сервис провајдерпровајдери]]и понекад дају корисницима интернета име домаћина поред њихове нумеричке -{IP}- адресе.
 
-{IP}- адресе корисника који сурфују по -{[[Светска мрежа|WorldWideWeb]]}--у се користе да омогуће комуникацију са [[сервер]]ом неког веб-сајта. Такође, оне се налазе у заглављима [[електронска пошта|електронске поште]]. У ствари, за све програме који користе -{[[TCP/IP]]}- протокол, -{IP}- адреса корисника и -{IP}- адреса одредишта су неопходни како би се успоставила комуникација и послали подаци.
 
У зависности од интернет везе, -{IP}- адреса може бити увек иста при конекцији (такозвана [[статичка IP адреса|статичка -{IP}- адреса]]), или различита при свакој новој конекцији ([[динамичка IP адреса|динамичка -{IP}- адреса]]). Како би се користила динамичка -{IP}- адреса, мора да постоји сервер који пружа адресу. -{IP}- адресе се уобичајено дају кроз сервис који се зове -{[[DHCP]] (Dynamic Host Configuration Protocol)}-.
Ред 14:
Интернет адресе су потребне не само за јединствено набрајање домаћинских интерфејса, већ и за сврхе рутовања, па је велики број њих увек некоришћен или резервисан.
 
Један исти уређај (на пример рачунар) може имати више прикључака на мрежу (више [[мрежнамрежни картицаадаптер|мрежних картица]]), па у том случају може имати и више -{IP}- адреса (али само једна по картици).
 
=== Класе мрежа ===
Ред 33:
=== Подмреже и маске подмрежа ===
 
Концепт подмреже је уведен због следећих захтева. Замислите једну велику мрежу која укључује један или више -{WAN}--ова и велики број тачака, од којих се свака састоји од великог броја -{[[Локална рачунарска мрежа|LAN]]}--ова. Желели бисмо да дозволимо самовољну сложеност међуповезаних -{[[Локална рачунарска мрежа|LAN]]}- структура унутар једне организације док изолујемо целокупан интернет против експлозивног раста мрежних бројева и комплексности рутирања. Један од начина да се превазиђе овај проблем је да се додели један број за све -{LAN}--ове у једној тачки који би поједноставио адресирање и рутирање. Да би се дозволило рутерима у оквиру једне тачке да функционишу како треба, сваком -{LAN}--у се додељује број подмреже. Део адресе резервисан за хостове бива подељен на број подмреже и број хостова да би се прилагодио овом новом начину адресирања.
 
[[СликаДатотека:Maska podmreze.jpg|Маска подмреже|frame|десно]]
 
Унутар подељене мреже, локални рутери морају рутовати по бази проширеног мрежног броја који се састоји од мрежног дела -{IP}--{}- адресе и броја подмреже. Да би се одредила позиција битова у оваквом проширеном мрежном броју користи се маска подмреже. Коришћење маске подмреже помаже хосту да утврди да ли је одлазећи датаграм намењен хосту на истом -{LAN}--у (шаље директно) или на другом -{LAN}--у (шаље датаграм рутеру). Усвојено је да се неки други начини (нпр. мануелна конфигурација) користе да би се маска подмреже направила и да би била позната локалним рутерима. Слика 1.1 показује принцип прављења подмреже и маске подмреже. Ефекат маске подмреже јесте да обрише поделу између поља са хостовима која се односе на стварни хост на подмрежи. Оно што остаје су број мреже и број подмреже. Слика 1.2 показује пример коришћења подмрежавања. Слика приказује локални комплекс који се састоји од три -{LAN}--а и два рутера. Остатак Интернета овај комплекс види само као мрежу класе -{B}- са мрежном адресом -{140.25.x.x}-, где су лева два октета број мреже, а десна два број хоста. Рутер који дели мрежу на подмреже је конфигурисан маском подмреже која има вредност 255.255.255.0. На пример, ако датаграм са одредишном адресом 140.25.2.1 стигне у рутер -{Y}- са остатка Интернета, рутер користи маску подмреже да би утврдио да се ова адреса односи на подмрежу 1 и онда прослеђује датаграм том -{LAN}--у где нови рутер мора да утврди ком хосту са тог -{LAN}--а је намењен пакет. Када је утврдио коме је намењен пакет, рутер коначно прослеђује пакет хосту.
 
[[СликаДатотека:Koriscenje podmreze.jpg]]
 
Пример коришћења подмреже - Слика 1.2
Ред 49:
=== Адресирање ===
 
У овој верзији ИП адреса се састоји од 32 [[Бит (рачунарство)|битбита]]а, односно 4 [[бајт|бајта]]а, што чини теоретски 4.294.967.296 (преко 4 милијарде) јединствених адреса домаћинских интерфејса. У пракси, постоји недовољно слободних ИП адреса, тако да постоји притисак да се прошири распон адреса преко верзије 6 ИП адресе (видети доле).
 
-{IPv4}- адресе су представљене са 4 [[октетбит (рачунарство)|октета]]а (8 битова) растављених тачкама. Сервер са именом -{www.wikipedia.org}- тренутно има број 3482223596, који се записује као 207.142.131.236 због конверзије са [[Бројевни систем|базом]] 256: 3482223596=207&times;256<sup>3</sup>+142&times;256<sup>2</sup>+131&times;256<sup>1</sup>+236&times;256<sup>0</sup>. (Растављање имена -{"www.wikipedia.org"}- на своје повезане бројеве регулишу -{[[DNS]]}- сервери.)
 
Историјски гледано, -{IPv4}- адресе су првобитно имале само два дела - адресу мреже и адресу самог уређаја у оквиру мреже. Каснија промена је додала и подмрежни део. Међутим, са напретком '''бескласног интернет-домен рутинга''' -{(CIDR)}-, ово више не важи и адреса може да има било који број нивоа [[хијерархија|хијерархије]].
Ред 63:
=== Исцрпљивање ===
 
Нека места [[приватна ИП адресамрежа|приватних ИП адреса]] су додељена преко -{RFC}- 1918. То значи да су адресе доступне за било коју употребу од стране било кога и стога исте -{RFC}- 1918 ИП адресе могу да се поново користе. Међутим, оне не могу да учествују у интернет саобраћају (као полазна, ни као одредишна адреса), па се широко користе због недостатка адреса које могу да се региструју. Превођење мрежних адреса (-{Network address translation}-, скраћено -{[[Пресликавање мрежне адресе|NAT]]}-) треба да повеже те мреже на интернет.
 
Док се пуно мера почело предузимати како би се сачувао број ограниченог постојећег простора за -{IPv4}- адресе (као на пример коришћењем -{NAT}--а или [[приватна ИП адресамрежа|приватних ИП адреса]]), број 32-битних ИП адреса није довољан због пораст интернета. Због овога, постоји генерални консензус да ће се интернет 128-битна -{[[IPv6]]}- шема за адресирање усвојити кроз наредних 5 до 15 година.
 
== Верзија 6 ИП адресе ==
Ред 82:
* [http://www.rfc-editor.org/rfc.html Интернет -{RFC}- база података]
* [http://www.mojaipadresa.info/ Моја ИП адреса]
* [http://www.iptool.us/extensions/iptool.php -{My IP Tool}-] - Додатак за -{[[Мозила фајерфокс|Firefox]]}- за добављање интерне и екстерне ИП адресе
 
[[Категорија:Рачунарство]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/IP_адреса”