Ал-Батани — разлика између измена

'''Ал-Батани''' (855.-923.) је био [[астроном]] и [[математичар]] са југоистока [[Анадолија|Анадолије]] (његово име се пише још и као Ал Батани а на латинском '''Албатегниус''', '''Албатегни''', '''Албатениус''' ; пуно име му је : ''Абу Абулах Мухамед ибн Џабир ар-Раги ал-Харани ас-Саби ал:Батани''), рођен је у [[Харон|Харону]] у близину Урфе у [[Турска|Турској]]<ref> Хартнер, Вили (1970–80). "Al-Battānī, Abū ʿAbd Allāh Muḥammad Ibn Jābir Ibn Sinān al-Raqqī al-Ḥarrānī al–Ṣābi". Речник научних биографија. New York: Синови Чарлса Скрибнера. ISBN 0-684-10114-9.</ref>. Његов надимак ''ас-Саби'' говори да су његови преци били чланови секте Сабенс који су обожавали [[Звезда|звезде]], као њихов савременик са пореклом из истог града Табин ибит Кура, али његово цело име потврђује да је био муслиман. За њега понекад кажу да је био арапски [[Клаудије Птолемеј|Птоломеј]].{{fact}}<ref>Сингер, Чарлс Џозеф (1997)." Кратка историја науке до деветнаестог века", Куриер Довер издаваштво. p. 135. ISBN 978-0-486-29887-0</ref>

Његово главно дело, ''Kitāb az-Zīj al-Sabi'' (le « Livre des tables sabéennes »)<ref>http://storage.canalblog.com/99/95/1250551/99534688.pdf</ref> чине 57 поглавља која су преведена на латински под називом ''De Motu Stellarum''<ref>http://www.britannica.com/EBchecked/topic/153835/De-motu-stellarum; Приступљено 21. јануара 2015.</ref> од стране Платона де Тиволија 1116. године (штампано 1537. године од стране Меланхтона, а ближе га је објаснио Регимонтанус), је значајно утицало на европску [[Астрономија|астрономију]]. Дело је поново штампано 1645. године у [[Болоња|Болоњи]]. Платонов оригинални рукопис је сачуван у [[Ватикан|Ватиканској библиотеци]]. [[Библиотека]] у Ескоријалу поседује рукопис астрономске хронологије Ал-Батанија.

Он је кориговао неке Птоломејеве прорачуне а такође је израдио нове таблице за [[Сунце]] као и за [[Месец]] које су дуго биле важеће. Он је такође изучавао дељење небеске сфере. Открио је [[апогеј]] [[Сунце|Сунца]] и израчунао вредност прецесије евиноксије (54,5" годишње) а такође и нагиб Земљине осе (23° 35').<ref>E. С. Кенеди, Преглед исламских астрономских табела, (Трансакције америчког филозофског друштва, нова серија , 46, 2), Филаделфија, 1956, pp. 10–11, 32–34.</ref>

[[Никола Коперник|Коперник]] је у свом славном делу ''revolutionibus orbium coelestium''<ref>http://ads.harvard.edu/books/1543droc.book/; Приступљено 21. Јануара 2015.</ref> написаном 1543. године се послужио Ал-Батанијевим делима цитирајући га под латинским именом ''Machometi Aracenfis'' што показује да га је веома инспирисао овај муслимански научник из деветог века.

Вероватно не познајући радове индијског [[Астроном|астронома]] из деветог века Арјабата увео је употребусинус у рачунање а делимично и тангенц, формирајући тако основе данашње [[Тригонометрија|тригонометрије]]<ref>"Тригонометрија". Енциклопедија Британика. Приступљено 21. Јула 2008.</ref>.

Користио је идеје Ал-Марвазија за тангенц (или сенка)тангенс да би развио методе рачунања тангенцатангенса и котангенцакотангенса и направио њихове таблице.