Горњи очњак — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
* ''стални горњи леви очњак – 23''.
 
Горњи очњак је масиван [[зуб]], са нешто већим вестибуло-оралним промером. Има веома масиван и дугачак корен, са добром алвеоларном подлогом, па често остаје у [[вилица|вилици]] и наког губитка осталих [[зуб]]а. Стога се често користи као ослонац за разне протетске надокнаде у [[усна дупља|устима]] пацијента. На основу морфологије често га сврставају у „угаоне зубе“, јер доприноси постепеном преламању и скретању горњег денталног лука и формирању правилног полуелипсастог облика. Такође, овај [[зуб]] пружа потпору фацијалним структурама у пределу углова усана, па доприноси и изгледу особе итд. Показује правилан [[посебнетопографско-анатомска карактеристикеобележја зуба|знак угла и лука]] и дистални [[посебнетопографско-анатомска карактеристикеобележја зуба|нагиб корена]].
 
== Круна ==
 
Круна горњег очњака има облик четворостране [[пирамида|пирамиде]], са врхом на сечивној ивици. Она се описује из пет различитих аспеката: лабијалног, палатиналног, два проксимална и инцизалног.
 
=== Лабијани аспект ===
 
Лабијална површина има облик пентагона (петоугаоника) и конвексна је у оба правца. Максимум конвекситета се налази у цервикалној трећини, а у мезио-дисталном правцу више је изражен мезијално. На лабијалној површини присутне су преклопне линије (у цервикалној трећини), које прате облик глеђно-цементног споја, и развојне депресије (мезиолабијална и дистолабијална) које деле ову површину на три лобуса (као код горњих [[секутићи|секутића]]). Средишњи лобус је боље изражен у односу на мезијални и дистални, па се назива лабијални квржични гребен и он дели лабијалну површину на два дела или фасете. Гребен полази са врха тзв. солитарне квржице [[очњаци|очњака]], која ломи сечивну ивицу на два неједнака дела. Квржица ({{јез-лат|cuspidus}}) има облик четворостране [[пирамида|пирамиде]] и састоји се од четири гребена: лабијалног, палатиналног, мезијалног и дисталног. Врх квржице налази се изнад осе [[зуб]]а, али се касније помера дистално услед абразије. Квржица прелази [[оклузија|оклузалну раван]] осталих [[зуб]]а, али је код [[човек]]а то слабије изражено у поређењу са месождерима, што је одраз еволуције хуманог зубика.
 
Проксимални профили лабијалне површине су конвексни и конвергују ка врату [[зуб]]а. Конвекситет дисталне стране је боље изражен и висина контуре се налази у средњој трећини, док је на мезијалној она локализована ближе сечивној ивици. Сечивна ивица је „преломљена“ врхом солитарне квржице и маркирана мезијалним и дисталним „раменом“ ({{јез-лат|eminentio canini}}). Цервикална линија је конвексна у правцу корена [[зуб]]а.
== Корен ==
 
Корен горњег очњака је једнокрак и има већи лабио-орални промер. Мезијална и дистална страна корена су конкавне и садрже лонгитудиналну бразду, а остале површине су конвесне. Корен [[зуб]]а је веома масиван и дуг и узрокује испупчење на алвеоларној кости. Нагнут је више дистално ([[посебнетопографско-анатомска карактеристикеобележја зуба|знак корена]]) и на попречном пресеку је овоидног облика.
 
== Димензије ==
256.125

измена