Успон Македоније — разлика између измена

[[Датотека:Map Macedonia 336 BC-en.svg|400px|мини|Македонија 336. године п. н. е.]]

 

 

 

 

[[Датотека:Map Peloponnesian War 431 BC-en.svg|300px|мини|лево|Македонија у Пелопонеском рату]]

Македонија је заузимала север [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и простирала се северно од [[Тесалија (област)|Тесалије]]. На истоку се граничила са [[Тракија|Тракијом]], а на западу са [[Илирија|Илиријом]]. Плодне равнице стварале су повољне услове за развој земљорадње. [[Стари Грци]] сматрали су Македонце варварима. Такав став нарочито је истицао Демостен. Међутим, Тукидид и [[Херодот]] истицали су грчко порекло македонских владара заснивајући ту теорију на сличности између два језика и називима месеца у македонском календару.

Македонија у 7. и 6. веку подсећа на државу са социјалним уређењем сличним описима [[Мрачни век (Античка Грчка)|хомерског доба]]. У 6. веку Македонија је представљала земљу која је била раздељена на области којима су управљали самостални владари. Од владарских породица се временом истиче род [[Аргеади|Аргеада]] који овладава већим делом Македоније. Аргеади су створили своју монархију иако није било праве наследности чак ни почетком 4. века п. н. е.

 

[[Датотека:Map of ancient Epirus and environs.png|мини|Суседи Македоније пре доласка Филипа на власт]]

 

 

{{main|Филип II Македонски}}

[[Датотека:PhilipIIGoldStaterHeadOfApollo.jpg|250px|мини|Филипов златни статер]]

 

 

Филип је наставио унутрашњу политику својих претходника. Наставио је борбу за уједињење Македоније. У своју службу је ангажовао многе грчке научније и војсковође користећи се напредним тековинама грчке културе. Престоница државе био је град Пела. Она је у Филипово време постала типичан антички град. Филип је копирао хеленски метод колонизације и градио насеља широм Македоније у којима је насељавао Македонце.

 

[[Датотека:Hypaspist.jpg|300px|мини|лево|Хипасист]]

 

Главна новина у македонској војсци било је увођење координације различитих врста оружја. Док је код Грка главну улогу имала пешадија, код Македонаца је коњица имала исто толико значајну, ако не и значајнију улогу. Војним реформама Филипа Великог које су трајале две године, моћ македонске војске појачана је вишеструко.

 

Односи Филипа и Атине су на самом почетку били добри. Са Атињанима је склопљен договор и Македонци им предају Амфипољ, а за узврат добијају Пидну. Међутим, са јачањем војске ствара се и жеља Филипа да своју државу изведе на [[Егејско море]]. У Филипову интересну сферу улазили су многи трачки и халкидички градови који су били под влашћу Атине. То је неминовно морало довести до сукоба две државе. Године 357. п. н. е. Филип заузима Амфипољ. Атињани су хтели да протестују, али исте године избија [[Савезнички рат]]. Чланице [[Други атински поморски савез|Другог атинског поморског савеза]] ([[Хиос]], [[Кос]], [[Родос]] и [[Визант]]) побуниле су се против атинске власти и у двогодишњем рату су се избориле за своју независност. Оставши без савезника, Атина нагло слаби. Посебно ју је узнемирило Филипово освајање територија у Илирији, али није могла ништа учинити јер су у Средњој Грчкој наступили важни догађаји.

 

{{main|Трећи свети рат}}

[[Датотека:07Delphi Theater03.jpg|мини|Рушевине пророчишта Делфи]]

Македонци стају на тебанску страну. Филип 353. или 352. године п. н. е. наноси пораз Фокиди у [[Битка на Крочком пољу|бици на Крочком пољу]] након чега се почео издавати за осветника Аполона. Заратио је и са Атином коју је сматрао најопаснијим чланом коалиције. Подстакао је побуну против Атине на [[Еретрија|Еретрији]]. Заузета гушењем устанка, Атина је била присиљена на мир. Филократовим миром из 346. године п. н. е. одлучено је да свака страна задржи оно што је освојила. У договор нису били укључени Фокиђани што је Филипу омогућило да следеће, 345. године п. н. е. освоји њену територију. Овим мировним уговором завршен је Трећи свети рат.

 

[[Датотека:Ancient Olynthos Chalkidiki - Greece - 048.jpg|300px|мини|лево|Рушевине Олинта]]

Олинт је, знајући за Филипова настојања да освоји [[Халкидики]], још 358. године п. н. е. ступио у савез са Атином. Сам град налазио се на челу [[Халкидички савез|Халкидичког савеза]]. Заоштравање атинско-македонских односа довело је до сукоба Филипа са Олинтом. Филип га напада 348. године п. н. е. Атињани су Олинту послали помоћ од 17 бродова, 300 коњаника и 4000 хоплита. Међутим, у редовима су се појавила двојица издајника - команданти коњице Еутикрат и Ластен. Они у Филипове руке предаше 500 коњаника. Олинт је толико ослабио да није могао пружити значајнији отпор. Филип га осваја исте године. Град је порушен, а становништво побијено или поробљено. Халкидички савез престао је да постоји.

 

[[Датотека:Demosthenes orator Louvre.jpg|200px|мини|Демостен, [[Лувр]]]]

[[Филократов мир]] изазвао је негодовање у Атини и поделу на две фракције: присталице Македоније предвођене Есхином и противнике предвођене Демостеном. Док се у Атини водила борба, Филип шири свој утицај. На епирски престо поставља свог шурака Александра. Угрозио је Акарнанију, склопио савез са [[Етолија-Акарнанија (округ)|Етолијом]] и у све четири области Тесалије сместио своје људе. Тесалску војску је прикључио својој у склопу намесника. Планирао је напад на Тракију због чега 343. п. н. е. понуди Атини мир. Понуда је одбијена. Поход је ипак предузео и 342. године п. н. е. наметнуо трачким племенима велики данак, а трачке градове населио македонцима. Са грчким градовима склопио је примирје. Реакција Атине на ова освајања била је пљачка трачких македонских градова. Филип уложи протест који оста без одговора. Године 340. п. н. е. Филип опседа Перинт и Визант. [[Опсада Перинта]] изазва реакцију [[Персијанци|Персијанаца]] који граду послаше велику помоћ заплашени наглим јачањем Македоније. [[Опсада Византа]] изазва реакцију Атине која шаље помоћ граду. Обе опсаде завршене су неуспехом. Филип повлачи своје снаге.

 

 

{{main|Четврти свети рат}}

{{main|Битка код Херонеје}}

Атина са Тебом склапа савез и објављује јој Свети рат. Савезницама се придружила и [[Амфиса]], град у области Фокиде. Спартанци, и поред свог непријатељства према Македонији, нису пристали да пошаљу своју војску у помоћ. Разлог за то била је мржња према Беоћанима која је постојала још од времена [[Беотијски рат|Беотијског рата]] и [[Тебанска хегемонија|Тебанске хегемоније]].

 

Филип није стигао да оствари своју намеру и освоји Персију. Убијен је у дворској завери на свадби своје кћери. Наследио га је син Александар.

 

{{main|Александар Македонски}}

 

{{main|Александрова балканска кампања}}

Вест о Александровој смрти навела је многе државе Балкана да се побуне против македонске хегемоније надајући се да нови владар, Филипов син Александар, није довољно снажан да одржи царство свога оца. Побуну су подигла трачка племена на северу Македоније, Тесалија, Атина и Теба. У гушењу устанака, Александар је провео 335. годину п. н. е.

 

 

{{main|Ратови Александра Великог}}

[[Датотека:Alexander-Empire 323bc.jpg|300px|мини|Александрово царство на врхунцу моћи]]

 

 

== Галерија ==

</gallery>

 

* [[Дијадоси]]

* [[Античка Македонија]]

* [[Хеленизам]]

 

* Стара Грчка - В. В. Струв, Д. П. Калистов

* Историја хеленизма - Фанула Папазоглу