Споразум о Месецу

Договор о управљању активностима држава на Месецу и другим небеским телима, познатији по имену Споразум о Месецу или Месечев договор, је међународни споразум који предаје јурисдикцију свих небеских тела (као и орбите око тих небеских тела) међународној заједници. Стога, све активности морају бити у складу са међународним законом, као и са Повељом Организације уједињених нација.

У пракси је ово врло неуспешан споразум, с обзиром да није ратификован од стране и једне земље која се бави самосталним лансирањем свемирских летелица са људском посадом или планира тиме да се бави (нпр. Сједињене Америчке Државе, неке земље-чланице Европске свемирске агенције, Русија, Кина, Јапан, и Индија) од како је креиран 1979. године, те стога има занемарљив ефекат на стварне свемирске летове. Од 2014. године, ратификован је од стране шеснаест земаља.

Садржај

Споразум би се односио на Месец и друга небеска тела Сунчевог система, осим Земље, укључујући и њихове орбите или друге путање до или око њих.

Споразумом се изјављује да би Месец требало да буде коришћен за добробит свих земаља и свих људи међународне заједнице. Такође исказује жељу за спречавањем Месеца да постане предмет међународног сукоба. У оквиру тога, ставке споразума врше следеће:

• Забраљује употребу небеских тела у војне сврхе, у шта спада тестирање оружја или постављање војних база.
• Забрањује сва истраживања и коришћења небеских тела без дозволе или без видљиве користи за друге земље премма ставки Заједничког наслеђа човечанства (Члан 11).
• Захтева да Генерални секретар Организације уједињених нација мора бити обавештен о свим активностима које се тичу небеских тела (и свих открића која су постигнута путем датих активности).
• Објављује да све државе имају једнака права на спровођење истраживања небеских тела.
• Објављује да сваки узорак прокупљен током истраживачих активности земља у чијем је он тренутном власништву мора учинити дате узорке доступне свим земљама и научним заједницама ради истраживања.
• Забрањује мењање средине небеских тела и захтева да све земље уложе напоре ради спречавања случајне контаминације.
• Забрањује свакој земљи да тврди суверенитет над било којом територијом небеских тела.
• Забраљује поседовање било каквог ванземаљског материјала од стране неке организације или особе, осим у случају када је дата организација интернационалног типа или представља владу..
• Захтева да се сва екстракција и алокација ресурса врши по међународном режиму.

Ратификација

Споразум је финализован 1979. године, и стављен на снагу за ратификујуће странке 1984. године. Као надградња на Споразум о свемиру, Споразум о Месецу је имао за циљ да успостави режим за коришћење Месеца и других небеских тела сличан режиму успостављен за водене површине у Конвенцији Уједињених нација о праву мора. Л5 друштво и други су се успешно супротставили ратификацији овог споразума од страна сената Сједињених Америчких Држава.

До маја 2013. године, само 16 држава, међу којима су (Аустралија, Аустрија, Белгија, Чиле, Казахстан, Кувајт, Либан, Мексико, Мароко, Холандија, Пакистан, Перу, Филипини, Саудијска Арабија, Турска, and Uruguay) are parties to the treaty, од којих је седам ратификовало споразум, док су му друге државе само приступиле. Француска, Гватемала, Индија и Румунија су потписале овај споразум, али га нису ратификовале.

Види још

Шаблон:Extraterritorialities

• Споразум о свемиру