Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена

'''Англо-холандски поморски''' ратови су били низ ратова вођених између [[Енглеска|Енглеске]] (касније [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]]) и [[Низоземска република|Низоземске републике]] у 17. и 18. веку за контролу над морем и трговачким путевима.

 

 

Након проглашења своје независности, провинције [[Холандија (провинција)|Холандија]], [[Зеланд]], [[Гронинген (провинција)|Гронинген]], [[Фризија]], [[Утрехт (провинција)|Утрехт]], [[Оверејсел]] и [[Хелдерланд]] су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. [[Сталешке скупштине Низоземља]], конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област [[Дренте]], која се углавном састоји од лошег [[тресава|тресетишта]], је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.

Током наредних неколико [[деценија]], нагло је јачала привреда [[Низоземска република|Низоземске републике]]. Велики замах занатске производње свих врста омогућио је процват око 200 градова као центара фландријске и холандске производње и трговине. Холандски лучки градови постали су највећа светска средишта поморског промета, јер је преко тих лука ишло око 50% комплетног тадашњег европског претовара и тако Низоземска република у првој половини [[17. век|XVII века]] заузима водећи положај у светској поморској трговини. Располагала је са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 4000 бродова, од чега [[Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[Северно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у [[Индија|Индији]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] - тзв. [[Холандска источна Индија]] - [[Борнео]], [[Јава]], [[Целебес]], [[Цејлон]], [[Јужна Африка (регија)|јужној Африци]] и атлантској обали [[Северна Америка|Северне Америке]]. Холандски насељеници су основали данашњи [[Њујорк]] који се тада звао [[Нови Амстердам]]. Чак су неко време у свом поседу имали и кинеско острво [[Тајван]]. Њена поморска трговина протезала се до [[Јапан]]а, а рекама [[Шелда|Шелдом]], [[Меза|Мезом]] и [[Рајна|Рајном]] допирала је дубоко у [[Европа|Европу]].

 

 

Ситуација између Низоземске републике и [[Енглеска|Енглеске]] је убрзо кренула ка ратном решењу проблема. Холандска ратна морнарица није одговарала ни проближно јачини, задацима и замаху трговачке морнарице. Но, географски положај Низоземске био је управо идеалан за превожење прекоморске робе у [[Европа|Европу]], али јој је [[Енглеска]] својим положајем могла затворити оба морска прилаза - и кроз [[Ламанш]] и кроз [[Северно море]].

== Вестминстерски мир и последице Англо-холандских ратова ==

 

 

Англо-холандским поморским ратовима [[Холандија]] је присиљена да првенство у прекоморској трговини и колонијама препусти индустријски развијеној [[Енглеска|Енглеској]]. ''Историја пропасти Холандије као владајуће трговинске нације јесте историја потчињавања трговинског капитала индустријском капиталу'' ([[Карл Маркс]]).