Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Англо-холандски поморски''' ратови су били низ ратова вођених између [[Енглеска|Енглеске]] (касније [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]]) и [[Низоземска република|Низоземске републике]] у 17. и 18. веку за контролу над морем и трговачким путевима.
Након пропасти тзв. [[Шпанска армада|„Непобедиве арманде“]] [[Шпанија]] је морала да одустане од првог места поморске силе света, а неуспеси у ратовима са [[Француска|Француском]] на копну довели су до само њеног даљег слабљења. То је омогућило [[
Након проглашења своје независности, провинције [[Холандија (провинција)|Холандија]], [[Зеланд]], [[Гронинген (провинција)|Гронинген]], [[Фризија]], [[Утрехт (провинција)|Утрехт]], [[Оверејсел]] и [[Хелдерланд]] су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. [[Сталешке скупштине Низоземља]], конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област [[Дренте]], која се углавном састоји од лошег [[тресава|тресетишта]], је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.
Током наредних неколико [[десетлеће|деценија]], нагло је јачала привреда [[Низоземска република|Низоземске републике]]. Велики замах занатске производње свих врста омогућио је процват око 200 градова као центара фландријске и холандске производње и трговине. Холандски лучки градови постали су највећа светска средишта поморског промета, јер је преко тих лука ишло око 50% комплетног тадашњег европског претовара и тако Низоземска република у првој половини [[17. век|XVII века]] заузима водећи положај у светској поморској трговини. Располагала је са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 4000 бродова, од чега [[Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[Северно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у [[Индија|Индији]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] - тзв. [[Холандска источна Индија]] - [[Борнео]], [[Јава]], [[Сулавеси|Целебес]], [[Шри Ланка|Цејлон]], [[Јужна Африка (регија)|јужној Африци]] и атлантској обали [[Северна Америка|Северне Америке]]. Холандски насељеници су основали данашњи [[Њујорк]] који се тада звао [[Њујорк|Нови Амстердам]]. Чак су неко време у свом поседу имали и кинеско острво [[Тајван]]. Њена поморска трговина протезала се до [[Јапан]]а, а рекама [[Шелда|Шелдом]], [[Меза|Мезом]] и [[Рајна|Рајном]] допирала је дубоко у [[Европа|Европу]].
Гомилајући огромна богатсва из свих крајева света и вишеструко надмашјући своје поморске такмаце највише је угрожавала Енглеску; у то доба је у рукама Холандије било 9/10 енглеске спољне трговине. Због тога је Енглеска после револуције [[1648]]. г., проглашења републике и доласка [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]] на власт приступила мерама за национализацију свог тржишта. Најважнија мера био је [[Навигацијски акт]] донет [[9. октобар|9. октобра]] [[1651]]. г. чије су одредбе драстично погодиле холандску трговину. Кромвел је повео веома веома агресивну политику експанзије [[Енглеска|Енглеске]], нарочито на валадање морима. Енглеска је усвојила политку која је би се укратко свела на: „Ко влада морем, тај влада трговином света, а ко влада светском тговином, поседује светска богатства и влада светом.“
| |||