Успон Македоније — разлика између измена

Краљ [[Архелај I Македонски|Архелај I]] (419-399) спровео је низ унутрашњих реформи у циљу јачања централне власти. Према речима Тукидида "он је учинио више него и један његов претходник". Престоница је из Еге премештена у [[Пела (град)|Пелу]]. Одржавао је добре односе са [[Атина (полис)|Атином]]. Убијен је 399. године п. н. е. У периоду од 399. до 390. п. н. е. сменила су се чак три краља: [[Архелај II]], [[Аминта II]] и [[Паусанија Македонски|Паусанија]]. Потом на власт долази [[Аминта III Македонски|Аминта III]]. Заплашен [[Спартанска хегемонија|великом моћи Спарте]], Аминта је склопио пријатељство са Атињанима. Након Аминтине смрти води се борба за престо из које као победник излази [[Александар II Македонски|Александар II]]. Александар је организовао поход на Тесалију. Тесалци су га уз помоћ Тебанаца одбили. [[Пердика III Македонски|Пердика III]] (365-360) био је у сукобу са Атином око [[Амфипољ]]а. Погинуо је у сукобу са [[Илири]]ма. На власти долази син Аминте III, [[Филип II Македонски|Филип II]].

Односи Филипа и Атине су на самом почетку били добри. Са Атињанима је склопљен договор и Македонци им предају Амфипољ, а за узврат добијају Пидну. Међутим, са јачањем војске ствара се и жеља Филипа да своју државу изведе на [[Егејско море]]. У Филипову интересну сферу улазили су многи трачки и халкидички градови који су били под влашћу Атине. То је неминовно морало довести до сукоба две државе. Године 357. п. н. е. Филип заузима Амфипољ. Атињани су хтели да протестују, али исте године избија [[Савезнички рат]]. Чланице [[Други атински поморски савез|Другог атинског поморског савеза]] ([[Хиос]], [[Кос (град)|Кос]], [[Родос]] и [[Визант]]) побуниле су се против атинске власти и у двогодишњем рату су се избориле за своју независност. Оставши без савезника, Атина нагло слаби. Посебно ју је узнемирило Филипово освајање територија у Илирији, али није могла ништа учинити јер су у Средњој Грчкој наступили важни догађаји.

Александар се у Малу Азију искрцао на пролеће 334. године п. н. е. Прву [[Битка на Гранику|победу]] остварио је на реци [[Граник (река)|Гранику]] протерујући Персијанце са обала Егејског мора. Потом је наставио са освајањем Мале Азије. Цар [[Дарије III]] чекао га је са великом војском на реци Ису. Александар му поново [[Битка код Иса|наноси пораз]] и приморава на бегство. Потом је наставио са чишћењем обала [[Левант]]а од персијских гарнизона Извесне тешкоће представљало је [[Опсада Тира|освајање Тира]]. Потом се Александар упутио у [[Египат]] који га је дочекао као ослободиоца и прогласио новим [[фараон]]ом. Одлучујућу битку против Персијанаца водио је [[Битка код Гаугамеле|код Гаугамеле]], недалеко од [[Вавилон]]а, 331. године п. н. е. након које осваја [[Персеполис]]. Период од 331. до 327. п. н. е. Александар је провео ратујући са [[Бактрија|Бактријом]] и [[Согдијана|Согдијаном]] којима су управљали [[Бес Бактријски|Бес]] (који се прогласио граљем Персије) и [[Спитамен]]. До 327. године п. н. е. Александар стиже до Индије.