Новгородска област — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 51:
у хидрографском смислу подручје Новгородске области припада сливовима [[балтичко море|Балтичког мора]] и [[каспијско језеро|Каспијског језера]], а развође између два слива налази се на крајњем југоистоку и истоку области, на подручју [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] и [[тихвинска греда|Тихвинске греде]]. Тако реке које се налазе западно од побрђа припадају балтичком, а мањи део источно каспијском сливу.
 
Реке балтичког слива се ка Балтику одводњавају у два правца, преко река [[Волхов]] и [[луга (река)|Луга]]. У језеро [[Иљмењ]] које се налази готово у самом средишту рејона уливају се укупно 52 реке, од којих су највеће [[Мста]], [[Шелоњ]] и [[Ловат]] са [[Полист (притока Ловата)|Полистом]]ом. Важније притоке језера су још и [[Пола]] и [[Шелоњ]]. Из језера отиче река Волхов која преко језера [[ладога|Ладоге]] повезује област са басеном реке [[нева|Неве]]. Ка Ладоги се директно одводњава један мањи део територије на крајњем северу области, преко реке [[Сјас]]. Крајњи северозапад припада басену реке [[Луга (река)|Луге]] преко које се одводњава ка Балтичком мору.
 
Најисточнији делови области налазе се у сливном подручју реке [[молога|Мологе]] преко које се одводњавају ка [[волга|Волги]], а басену Волге припадају и неки мањи водотоци на крајњем југу области. Највеће притоке Мологе на овом подручју [[Пес (притока Чагоде)|Пес]] и [[Кобожа]].